Добродошли!
ВЕРА, ЉУБАВ, НАДА… Шта је живот без љубави до туга што гуши и дави Шта је љубав без наде до самоћа што ми те краде Шта је нада без вере до чекање без мере Јер љубав је срећа оно што те кроз живот сећа Јер нада је жеља од сна већа, од облака беља А … Настави са читањем “ВЕРА, ЉУБАВ, НАДА…”
ВЕРА, ЉУБАВ, НАДА…
Шта је живот без љубави
до туга што гуши и дави
Шта је љубав без наде
до самоћа што ми те краде
Шта је нада без вере
до чекање без мере
Јер љубав је срећа
оно што те кроз живот сећа
Јер нада је жеља
од сна већа, од облака беља
А моја вера
само је пут, што ме
ка теби тера…
Братислав Богдановић
Čemu Trpio sam udarce i od ljudi i od dogadjaja, i od samoga sebe… I jačao! Pobjedjivao sam i bivao poražen, žario i palio osion, žaren i paljen bivao, sudbinu izazivao… I učio! Ali: Kada te život porazi, besmisao je poraz živjeti! Čemu? Živjeti poraz, bez nade u istinu je ropstvo! … Настави са читањем “Čemu – Miro Beribaka”
Čemu
Trpio sam udarce
i od ljudi i od dogadjaja,
i od samoga sebe…
I jačao!
Pobjedjivao sam i bivao poražen,
žario i palio osion,
žaren i paljen bivao,
sudbinu izazivao…
I učio!
Ali:
Kada te život porazi,
besmisao je poraz živjeti!
Čemu?
Živjeti poraz,
bez nade u istinu je ropstvo!
U istinu, jedinu!
U istinu, spasonosnu!
Miro Beribaka
Rođena sam 16. novembra 1961. godine, Ivanci , opština Vinkovci, Republika Hrvatska. U Tovarniku pohađam osnovnu a u Šidu srednju grafičku školu. Radno mesto sam dobila u štampariji „Proleter“ u Vukovaru. Nakon dve godine, prelazim u borovsku štampariju i selim se u Borovo. Tu sam živela do 1991. Počeo je rat i morala sam otići. … Настави са читањем “Marica Vidić – Biografija”
Rođena sam 16. novembra 1961. godine, Ivanci , opština Vinkovci, Republika Hrvatska.
U Tovarniku pohađam osnovnu a u Šidu srednju grafičku školu. Radno mesto sam dobila u štampariji „Proleter“ u Vukovaru. Nakon dve godine, prelazim u borovsku štampariju i selim se u Borovo. Tu sam živela do 1991. Počeo je rat i morala sam otići.
Nadala sam se povratku u Borovo i svom radnom mestu ali nikad se nisam vratila.
Trenutno živim u Adaševcima kod Šida, u Srbiji. Član sam Književnog kluba „Blagoje Jastrebić“ iz Vašice.
Poeziju sam uvek volela i još kao dete bila sklona pisanju . Nekoliko svesaka sa pesmama zbog ratnih okolnosti nisam uspela sačuvati. Svaka napisana pesma , mali je delić moga života.
sa lakoćom grešiš to je tvoje umeće kad kišu svih oblaka sačuvaš za moja čekanja pa se nasmešiš… kao otmen gospodin što pušta preko reda damu uplakanu
sa lakoćom grešiš
to je tvoje umeće
kad kišu svih oblaka sačuvaš
za moja čekanja
pa se nasmešiš…
kao otmen gospodin
što pušta preko reda damu
uplakanu
ПОЉУБАЦ… Могу ли добити пољубац један онако нежан, љубави вредан помало стидљив, помало чедан јер пољубац никад није бедан кад срце због њега брже куца и кад од уздаха блуза пуца па зашто га онда не би дала захвалан би био на њему мала ако даш један размисли о два јер нисам нескроман ја да … Настави са читањем “ПОЉУБАЦ…”
ПОЉУБАЦ…
Могу ли добити пољубац један
онако нежан, љубави вредан
помало стидљив, помало чедан
јер пољубац никад није бедан
кад срце због њега брже куца
и кад од уздаха блуза пуца
па зашто га онда не би дала
захвалан би био на њему мала
ако даш један размисли о два
јер нисам нескроман ја
да тражим пољубаца пет
кад већ сутра љубићемо се опет…
Братислав Богдановић
Ne plači, molim te, ne mogu da podnesem taj zvuk i to što čujem, razara i slama. Iz sobe čujem te i lomljenje srca, tako je glasno, u meni odzvanja. Kako ziveti u sred rata, u svom sopstvenom domu, u malom utočištu.. Navikneš se od malih nogu da strahuješ pri povratku u isto… I … Настави са читањем “Dobro sam”
Ne plači, molim te,
ne mogu da podnesem taj zvuk
i to što čujem,
razara i slama.
Iz sobe čujem te
i lomljenje srca,
tako je glasno,
u meni odzvanja.
Kako ziveti u sred rata,
u svom sopstvenom domu,
u malom utočištu..
Navikneš se od malih nogu
da strahuješ
pri povratku
u isto…
I sve je isto,
i reči i suze
i dela i nedela.
Samo se otvara pitanje vremena
kad legneš u krevet
i čekaš
da prođe…
Ne znam zbog čega
nosim svu krivnju,
kad si ti taj
zbog koga sam
zidove oko sebe podigla.
Senke unose noć
kroz pukotinu na njemu
i teško se diše,
ali probija eho slomljenog deteta
koje viče
,,Molim te, nemoj više”.
Ožiljci izblede, oče,
ali bol ostaje ista
i sećanje na to
kako se snovi ruše.
Sve ovo jednom proćiće,
u meni,
samo majčina ljubav cvetaće.
Jednog jutra probudiću se,
biće sunčan dan,
pogledaću prošlosti u lice
i reći
,,Dobro sam.”
Zovem se Aleksandra Vidić. Iz Adaševaca sam, kraj grada Šida. Rođena sam 30.10.1993. godine u Sremskoj Mitrovici. Završila sam Ekonomsku školu „9.maj“, smer turistički tehničar. Govorim 2 strana jezika, engleski i nemački. Trentno radim kao novinar u Sremskoj televiziji, u Šidu. Zadovoljna sam poslom iako su moje ambicije mnogo veće. Živim u kući sa mamom … Настави са читањем “Aleksandra Vidić – Biografija”
Zovem se Aleksandra Vidić. Iz Adaševaca sam, kraj grada Šida. Rođena sam 30.10.1993. godine u Sremskoj Mitrovici.
Završila sam Ekonomsku školu „9.maj“, smer turistički tehničar. Govorim 2 strana jezika, engleski i nemački. Trentno radim kao novinar u Sremskoj televiziji, u Šidu. Zadovoljna sam poslom iako su moje ambicije mnogo veće.
Živim u kući sa mamom i mlađom sestrom. Sve tri volimo da pišemo. Ja se najviše pronalazim u prozi iako pišem i poeziju od malih nogu. Član sam književnog kluba „Blagoje Jastrebić“ Vašica.
Kroz svaku napisanu reč, poklanjam i deo sebe.
ЛАКУ НОЋ… Лаку ноћ птицо бела ма где ноћас одлетела у сновима мене срела моја крила пожелела, Лаку ноћ лепи цвете ма ком сада да миришеш нек ти мисли мени лете као да крај мене дишеш, Лаку ноћ срце моје ма где ноћас ти да бијеш успомена нек те греје док ти друго гнездо вијеш, … Настави са читањем “ЛАКУ НОЋ…”
ЛАКУ НОЋ…
Лаку ноћ птицо бела
ма где ноћас одлетела
у сновима мене срела
моја крила пожелела,
Лаку ноћ лепи цвете
ма ком сада да миришеш
нек ти мисли мени лете
као да крај мене дишеш,
Лаку ноћ срце моје
ма где ноћас ти да бијеш
успомена нек те греје
док ти друго гнездо вијеш,
Лаку ноћ и задње збогом
нека тама све обрише
све сто желех беше стобом
али тога нема, нема више…
Братислав Богдановић
SLAVUJI Kad bi znao kako mi se ljubi, secanja bi izbrisao sva, svanulo bi sasvim novo jutro, a, zrak bi ti bila, niko do bas ja! U svanuce kada se sve budi, secanja bi tebi javu krala, kad bi znao kako mi se grli, zaborav bi proslost zatrpala! Nestale bi sve nedoumice, sve te oci, … Настави са читањем “SLAVUJI- Miladinovic Sandra”
SLAVUJI
Kad bi znao kako mi se ljubi,
secanja bi izbrisao sva,
svanulo bi sasvim novo jutro,
a, zrak bi ti bila, niko do bas ja!
U svanuce kada se sve budi,
secanja bi tebi javu krala,
kad bi znao kako mi se grli,
zaborav bi proslost zatrpala!
Nestale bi sve nedoumice,
sve te oci, davni zagrljaji,
kad bi znao kolko bih da volim,
slavuji bi jutrom nam pevali!
© Miladinovic Sandra
JUTRO SVICE Uzdrhtala sam zbog zracka svetla u tami, od klepeta krila nevidljive ptice! Uzdrhtala sam jer ostajemo sami, ja i sve moje nade i neverice! Opcinjena lepotom sto krade, pa budi snagu svih mojih struja! Uzdrhtala sam zbog osecaja pravde, da se sve vraca i placa i ko reka buja! Sastala sam se sa … Настави са читањем “JUTRO SVICE – Miladinovic Sandra”
JUTRO SVICE
Uzdrhtala sam zbog zracka svetla u tami,
od klepeta krila nevidljive ptice!
Uzdrhtala sam jer ostajemo sami,
ja i sve moje nade i neverice!
Opcinjena lepotom sto krade,
pa budi snagu svih mojih struja!
Uzdrhtala sam zbog osecaja pravde,
da se sve vraca i placa i ko reka buja!
Sastala sam se sa duhovima mira,
kada mudrost pocinje da svoje savete deli!
Uzdrhtala sam jer jutro svice,
a, pogaca se uvek vruca deli!
Setila sam se znanih i neznanih,
svih lica sto prodjose kraj mene!
Uzdrhatala sam jer otajemo sami,
uz secanja na dane i slike sto rumene!
Sve draze biva i muke i patnje,
i slava i one suze prolivene!
Uzdrhtala sam jer sve sto zivot daje,
dajemo mi i ruke rasirene!
Ta snaga sto lomi i krhke i jake,
a, u prolazu ponekada bude!
Uzdrhtala sam jer osecam te zrake,
sto pokrecu i iznenada sude!
© Miladinovic Sandra