Добродошли!
Čemu Trpio sam udarce i od ljudi i od dogadjaja, i od samoga sebe… I jačao! Pobjedjivao sam i bivao poražen, žario i palio osion, žaren i paljen bivao, sudbinu izazivao… I učio! Ali: Kada te život porazi, besmisao je poraz živjeti! Čemu? Živjeti poraz, bez nade u istinu je ropstvo! … Настави са читањем “Čemu – Miro Beribaka”
Čemu
Trpio sam udarce
i od ljudi i od dogadjaja,
i od samoga sebe…
I jačao!
Pobjedjivao sam i bivao poražen,
žario i palio osion,
žaren i paljen bivao,
sudbinu izazivao…
I učio!
Ali:
Kada te život porazi,
besmisao je poraz živjeti!
Čemu?
Živjeti poraz,
bez nade u istinu je ropstvo!
U istinu, jedinu!
U istinu, spasonosnu!
Miro Beribaka
Rođena sam 16. novembra 1961. godine, Ivanci , opština Vinkovci, Republika Hrvatska. U Tovarniku pohađam osnovnu a u Šidu srednju grafičku školu. Radno mesto sam dobila u štampariji „Proleter“ u Vukovaru. Nakon dve godine, prelazim u borovsku štampariju i selim se u Borovo. Tu sam živela do 1991. Počeo je rat i morala sam otići. … Настави са читањем “Marica Vidić – Biografija”
Rođena sam 16. novembra 1961. godine, Ivanci , opština Vinkovci, Republika Hrvatska.
U Tovarniku pohađam osnovnu a u Šidu srednju grafičku školu. Radno mesto sam dobila u štampariji „Proleter“ u Vukovaru. Nakon dve godine, prelazim u borovsku štampariju i selim se u Borovo. Tu sam živela do 1991. Počeo je rat i morala sam otići.
Nadala sam se povratku u Borovo i svom radnom mestu ali nikad se nisam vratila.
Trenutno živim u Adaševcima kod Šida, u Srbiji. Član sam Književnog kluba „Blagoje Jastrebić“ iz Vašice.
Poeziju sam uvek volela i još kao dete bila sklona pisanju . Nekoliko svesaka sa pesmama zbog ratnih okolnosti nisam uspela sačuvati. Svaka napisana pesma , mali je delić moga života.
sa lakoćom grešiš to je tvoje umeće kad kišu svih oblaka sačuvaš za moja čekanja pa se nasmešiš… kao otmen gospodin što pušta preko reda damu uplakanu
sa lakoćom grešiš
to je tvoje umeće
kad kišu svih oblaka sačuvaš
za moja čekanja
pa se nasmešiš…
kao otmen gospodin
što pušta preko reda damu
uplakanu
ПОЉУБАЦ… Могу ли добити пољубац један онако нежан, љубави вредан помало стидљив, помало чедан јер пољубац никад није бедан кад срце због њега брже куца и кад од уздаха блуза пуца па зашто га онда не би дала захвалан би био на њему мала ако даш један размисли о два јер нисам нескроман ја да … Настави са читањем “ПОЉУБАЦ…”
ПОЉУБАЦ…
Могу ли добити пољубац један
онако нежан, љубави вредан
помало стидљив, помало чедан
јер пољубац никад није бедан
кад срце због њега брже куца
и кад од уздаха блуза пуца
па зашто га онда не би дала
захвалан би био на њему мала
ако даш један размисли о два
јер нисам нескроман ја
да тражим пољубаца пет
кад већ сутра љубићемо се опет…
Братислав Богдановић
Ne plači, molim te, ne mogu da podnesem taj zvuk i to što čujem, razara i slama. Iz sobe čujem te i lomljenje srca, tako je glasno, u meni odzvanja. Kako ziveti u sred rata, u svom sopstvenom domu, u malom utočištu.. Navikneš se od malih nogu da strahuješ pri povratku u isto… I … Настави са читањем “Dobro sam”
Ne plači, molim te,
ne mogu da podnesem taj zvuk
i to što čujem,
razara i slama.
Iz sobe čujem te
i lomljenje srca,
tako je glasno,
u meni odzvanja.
Kako ziveti u sred rata,
u svom sopstvenom domu,
u malom utočištu..
Navikneš se od malih nogu
da strahuješ
pri povratku
u isto…
I sve je isto,
i reči i suze
i dela i nedela.
Samo se otvara pitanje vremena
kad legneš u krevet
i čekaš
da prođe…
Ne znam zbog čega
nosim svu krivnju,
kad si ti taj
zbog koga sam
zidove oko sebe podigla.
Senke unose noć
kroz pukotinu na njemu
i teško se diše,
ali probija eho slomljenog deteta
koje viče
,,Molim te, nemoj više”.
Ožiljci izblede, oče,
ali bol ostaje ista
i sećanje na to
kako se snovi ruše.
Sve ovo jednom proćiće,
u meni,
samo majčina ljubav cvetaće.
Jednog jutra probudiću se,
biće sunčan dan,
pogledaću prošlosti u lice
i reći
,,Dobro sam.”