Дан: 11. септембар 2012.

Борислава ДВОРАНАЦ, М И Р И С

Борислава ДВОРАНАЦ М И Р И С Хладноћа. Шум, и ево је креће. Од прстију, преко колена, и узима ме. Осваја полако део по део, пору по пору. Препуштам јој се сва. Милује ме по гузи, грудима, врату. Ма, свуда! Осећам њен дах. Како је неодољиво нежна, стиска ме све јаче и јаче. Волим је! … Настави са читањем “Борислава ДВОРАНАЦ, М И Р И С”

Борислава ДВОРАНАЦ

М И Р И С

Хладноћа. Шум, и ево је креће.
Од прстију, преко колена, и узима ме.
Осваја полако део по део, пору по пору.
Препуштам јој се сва.
Милује ме по гузи, грудима, врату.
Ма, свуда! Осећам њен дах.
Како је неодољиво нежна, стиска ме све јаче и јаче.
Волим је! Црвено се пали!
Не! Не желим крај, тек је почело,
А затим долази он, гребуцка нежно, чак боцка.
Црвени ми се тело. Опија, прија.
О, не, ево и њега! Увек све забрља.
Тако је јадно хладан, плав, бео, увек невесео.
Ал’ осећа дрхтање мог тела, узима ме.
Сада је влажан и грли ме чврсто.
Отимам се из загрљаја
Јер жели ме он, мој верни друг,
Чека да ме загрли, да ме прими и осети,
А онда долазиш ти
И упија те цело моје тело,
И твој мирис ће остати на мојој кожи читаве ноћи.
_________________________________________________
(,,Ледени људи”, – циклус ,,То сам ја”, 2010.)

ГДЕ СИ…

ГДЕ СИ… Где си сада дал си сама плаши ли те ноћна тама дал ти мисли к мени беже у грудима туга стеже ил си нашла љубав нову срећу са њом ти да делиш јер се као птица нека са јесени другом селиш Где си сада шта ли сањаш после свега мирно спаваш ил те … Настави са читањем “ГДЕ СИ…”

ГДЕ СИ…

Где си сада дал си сама
плаши ли те ноћна тама
дал ти мисли к мени беже
у грудима туга стеже
ил си нашла љубав нову
срећу са њом ти да делиш
јер се као птица нека
са јесени другом селиш
Где си сада шта ли сањаш
после свега мирно спаваш
ил те можда савест пече
прошлост наша сетом сече,
крадем ли ти сузу неку
сузе моје за те саме теку
Где си сада да ме пустиш
док те волим ја да умрем
па да мртав онда сањам
како срећан стобом спавам…

Братислав Богдановић

VITEZ IZ STROJA – Miladinovic Sandra

VITEZ IZ STROJA Moj drug iz klupe mnogo vredi, da li je jasno Marko tebi, sto mu nedas da puca penale, i kazes da mu klikeri u glavi fale!? Odakle ponese tu epizodu krsa, da Ilija treba da smrsa, pa da tek zaigra veselo kolo? Ko si ti da sudis lolo? Sve mi se cini … Настави са читањем “VITEZ IZ STROJA – Miladinovic Sandra”

VITEZ IZ STROJA

Moj drug iz klupe mnogo vredi,
da li je jasno Marko tebi,
sto mu nedas da puca penale,
i kazes da mu klikeri u glavi fale!?

Odakle ponese tu epizodu krsa,
da Ilija treba da smrsa,
pa da tek zaigra veselo kolo?
Ko si ti da sudis lolo?

Sve mi se cini da tebi ,
nedostaje ljubavi puno!?
Zar ne znas da sunce sija,
najvise nama deci?!
Da drugarstvo tugu leci,
i izreku – ispeci pa reci!

Kad stisnes ruku drugu,
i obrises mu suzu sa lica,
kada Ljilji kazes da je dobra,
i da je prava pametnica,
tek onda ces biti dika,
voljen i pravi dasa!
Bices borac za orden,
tako je kod svih rasa!

Drugari su ko sareni leptiri,
sto grade najlese zive slike!
Recima i postupcima,
biju se najvece bitke!
Skole ce biti tada,
pune pravih heroja,
a, ti ces osmehom da spavas,
jer znam da si vitez iz stroja!

© Miladinovic Sandra

SAMOĆA – Saša Zbiljić

SAMOĆA Opor miris mu u očima bdi, dok gleda utonulo sunce u nebeskoj noći, rastrgoše ga života gladni psi, dok broji dane u pustoj samoći. Spozna put niz obamrlu travu, što se diže i udara do srži, ključ traži za ukletu bravu, kad drhtaj posta od života brži. Greh je greha ne načini, a već … Настави са читањем “SAMOĆA – Saša Zbiljić”

SAMOĆA

Opor miris mu u očima bdi,
dok gleda utonulo sunce u nebeskoj noći,
rastrgoše ga života gladni psi,
dok broji dane u pustoj samoći.

Spozna put niz obamrlu travu,
što se diže i udara do srži,
ključ traži za ukletu bravu,
kad drhtaj posta od života brži.

Greh je greha ne načini,
a već kuca za polazak zvono,
traži mira u gluvoj istini,
šta ostavi, šta je na svet don’o.

Da pobegne od neme tišine,
već kasno je jer put nije mlad,
guši ga svako zrno prašine,
za svojim snom osta samo glad.

(C) Saša Zbiljić