JUTRO SVICE
Uzdrhtala sam zbog zracka svetla u tami,
od klepeta krila nevidljive ptice!
Uzdrhtala sam jer ostajemo sami,
ja i sve moje nade i neverice!
Opcinjena lepotom sto krade,
pa budi snagu svih mojih struja!
Uzdrhtala sam zbog osecaja pravde,
da se sve vraca i placa i ko reka buja!
Sastala sam se sa duhovima mira,
kada mudrost pocinje da svoje savete deli!
Uzdrhtala sam jer jutro svice,
a, pogaca se uvek vruca deli!
Setila sam se znanih i neznanih,
svih lica sto prodjose kraj mene!
Uzdrhatala sam jer otajemo sami,
uz secanja na dane i slike sto rumene!
Sve draze biva i muke i patnje,
i slava i one suze prolivene!
Uzdrhtala sam jer sve sto zivot daje,
dajemo mi i ruke rasirene!
Ta snaga sto lomi i krhke i jake,
a, u prolazu ponekada bude!
Uzdrhtala sam jer osecam te zrake,
sto pokrecu i iznenada sude!
© Miladinovic Sandra