LAZNA SRECA
Nedao Bog da pokleknem,
ma bolje da me nema,
nego da okovana lazima,
zivim od danas do sutra,
i dok svila mi nezno prijanja uz telo,
ja putujem neverna svojoj biti i to tako smelo!
Kakva hrabrost u belom!
Nedao Bog da mi se dive
i zavide mi aveti zivota,
neznajuci da zivim na tronu laznom,
da izgledam kao dama i imam manire,
a, da me dusa boli uvek do dna, tako snazno!
Moj dom bi bile suze pokajanja,
i gluma sto maskom pruzam svetu,
iza mene tragovi skupih prafema,
dodira i valcera do samih svanuca,
a, ja sa osecanjem kao da me nema,
gubitnik sto sija poput sjajnog Sunca,
i sto spremno kaze da je srecna zena,
dok ruku pod ruku drzi znanog stranca,
posle bezbroj flertova, il’ puke samoce,
nedao Bog da pokleknem,
zar me bas to hoce?!
Oh, koliko VOLIM TE – odzvanja planetom,
od konta do konta, “sreca” kruzi svetom!
© Miladinovic Sandra