NE PITAJ…. Volim topla svanuca u selu, i njegovu strasnu dusu vrelu, vajat stari dok cekam na suton, a, i laste prelecu me pritom! Slusam seme bujno kako klija, meka trava, nezna dok mi prija, cvrcci pesmom kad duh mi opletu, Raj u malom ovom bajnom svetu! Ne pitaj me ti dragi neznance, sta me … Настави са читањем “NE PITAJ …. – Miladinovic Sandra”
NE PITAJ….
Volim topla svanuca u selu,
i njegovu strasnu dusu vrelu,
vajat stari dok cekam na suton,
a, i laste prelecu me pritom!
Slusam seme bujno kako klija,
meka trava, nezna dok mi prija,
cvrcci pesmom kad duh mi opletu,
Raj u malom ovom bajnom svetu!
Ne pitaj me ti dragi neznance,
sta me drzi jos i sada ovde,
od dosade sta cu kuda, kako!?
Bolje cuti, cuti bar na kratko….
Taj trenutak moga opravdanja,
to je vecnost tajne postojanja!
Priroda me srecnom uvek cini,
moj je vidik ka sjajnoj pucini!
Na plocniku mlada umrla bih,
ovde moram uvek da se vratim,
grozdje zrelo da uberem rukom,
i polako ja da kliznem strukom
psenice…..
Tu mirise moje postojanje,
reci starih ovde cujem eho!
Meku ruku sto mi obraz mazi,
nje sad nema al’ joj stope gazim!
Da se sramim ja svoga porekla,
sta bih bila, dal’ bih slavu stekla?
Ja bih dusu necistom prodala,
zavicaju pod noge bih pala!
Ovde slova mirisu na hleba,
ovde noci mirisu na nebo,
zlatna jutra – prozor vasione,
a, dobrote ovde je na tone!
Ne pitaj me ti dragi neznance,
i ja volim svet i metropole,
kontinente, drage duse preko…
I ja imam svoju krv daleko!
Ne pitaj me dal’ volim muzeje,
pozorista, klubove, izlaske….
Sve to volim i nije mi strano,
pisem, pevam, igram tako strasno,
i necujno, a mogu i glasno,
ali, ljubav dete je slobode….
Pusti krila – ljubi svakog rode!
© Miladinovic Sandra
