Добродошли!
oblačim se i izlazim zimsko jutro seje pahulje i mraz u napuklini oblaka smeju mi se reči on ih kovitla kao pramen dima . znala sam moje noge su moje oči ako se ne vratim znači da je Mlečni put stvarno bez granica
oblačim se
i izlazim
zimsko jutro
seje pahulje i mraz
u napuklini oblaka
smeju mi se reči
on ih kovitla
kao pramen dima
.
znala sam
moje noge su moje oči
ako se ne vratim
znači da je Mlečni put stvarno bez granica
Nocas sva stremim,k’o ruza na vetru, dok u tvome oku trazim zracak mali, jer najmanji dodir tog pogleda dragog moje srce snazi,moju dusu gali… * Sa strepnjom trazim,plam u oku milom, a ti krades oci i gasis mi zelje, uskracujes mi pogled-obasjan toplinom! Nocas mi u srcu umire veselje…. * Otvaram ti srce i jato … Настави са читањем “Ranjena lavica…”
Nocas sva stremim,k’o ruza na vetru,
dok u tvome oku trazim zracak mali,
jer najmanji dodir tog pogleda dragog
moje srce snazi,moju dusu gali…
*
Sa strepnjom trazim,plam u oku milom,
a ti krades oci i gasis mi zelje,
uskracujes mi pogled-obasjan toplinom!
Nocas mi u srcu umire veselje….
*
Otvaram ti srce i jato mi krene,
sa drhtavih usana lavica zacvili….
Povredjena slomljena i ne biram reci
sa bolom i zebnjom opirem se sili…
*
K’o kosava zavijam,kidam sve pred sobom
dok u meni topot konja odzvanjava,
iz ranjene lavice,jecaj noc prelomi
a u dusi mi besni kosava prava…
*
Ne, nemam razuma da trezveno mislim,
ni da kraj sagledam smirene pameti!?
Jer zena se daje dusom,vrelim srcem,
dok joj razum cesto sa zvezdama leti…
*
Povratih na casak zrno dostojanstva,
okrenuta ledja- rekose ti”idi”
kosava te sledila u gluvoj noci
lik slomljene zene,sve manje se vidi…..
Tražio je dinar ili cigaretu Ispod zakrpa kaputa Hodao je kostur Molio za parče hleba Dok mu osmeh šetaše kroz mene Molio je Sunce se pretvori u stakleni pokrov Kasno je Pod pečatom krvi Zapisan je i moj zlokoban greh
Tražio je dinar ili cigaretu
Ispod zakrpa kaputa
Hodao je kostur
Molio za parče hleba
Dok mu osmeh šetaše kroz mene
Molio je
Sunce se pretvori u stakleni pokrov
Kasno je
Pod pečatom krvi
Zapisan je i moj zlokoban greh
Ova noć i ne sanja šta će biti sutra. Ima još malo vremena da nasluti… Samo još malo… Sklopili smo oči Nad ponorom zvezda Pesma je izašla na pusti drum ———————–N e pitajući ———————–“Smem li”?
Ova noć i ne sanja šta će biti sutra.
Ima još malo vremena da nasluti…
Samo još malo…
Sklopili smo oči
Nad ponorom zvezda
Pesma je izašla na pusti drum
———————–N e pitajući
———————–“Smem li”?
POVODOM 19 GODINA USPEŠNOG RADA, OSOBLJU I SARADNICIMA KULTURNOG CENTRA KRUŠEVCA I SVIM KREATIVNIM LJUDIMA OVOGA GRADA UPUĆUJEM ISKRENE ČESTITKE UZ ŽELJU DA ZRAČE LEPOTOM SVOJIH DELA. S POŠTOVANJEM, PEKO LALIČIĆ
POVODOM 19 GODINA USPEŠNOG RADA,
OSOBLJU I SARADNICIMA KULTURNOG CENTRA KRUŠEVCA
I SVIM KREATIVNIM LJUDIMA OVOGA GRADA
UPUĆUJEM ISKRENE ČESTITKE
UZ ŽELJU DA ZRAČE LEPOTOM SVOJIH DELA.
S POŠTOVANJEM,
PEKO LALIČIĆ
U gomili starih stvari, pronasla sam krcag jedan, vidno stari,vec okrnjen ,nekom bese nekad vredan. Vredne ruke grncareve,trudile se s puno zara, pa ga lepo ukrasile ,za to treba bozjeg dara. Kupio je otac stari,lepoj kceri- vodonosi da kosace ona poji kada im se seno kosi. Pred ocima slika ziva-mirna reka,mlada deva, kako krcag nezno … Настави са читањем “Krcag..”
U gomili starih stvari, pronasla sam krcag jedan,
vidno stari,vec okrnjen ,nekom bese nekad vredan.
Vredne ruke grncareve,trudile se s puno zara,
pa ga lepo ukrasile ,za to treba bozjeg dara.
Kupio je otac stari,lepoj kceri- vodonosi
da kosace ona poji kada im se seno kosi.
Pred ocima slika ziva-mirna reka,mlada deva,
kako krcag nezno nosi dok iz duse pesmu peva…
Suma peva, peva polje,na sve strane pesmu nosi
dok joj nezne bose noge,gaze travu sto se kosi…
Krcag igra joj na grudi dok ga nezne ruke nose,
preko ledja rasule se devojacke duge kose…
Priblizava polju sena gde su momci seno deli,
kad videse da prilazi oko nje su u krug seli..
Devojka je redom svakom dodavala krcag vode!
No, kada je zadnjem dala ljubavni je jad probode.
Svako joj je osmeh slao a u oku ceznja blista,
I svakom je ljubav bila kao voda bistra, cista…
Al’ koga bi ona htela,njegov pogled svetom luta,
daljina ga negde zove i hiljadu novih puta…
Obracao nije paznju na taj pogled sto ga zeli,
na to srce koje cezne, da mu osmeh, on dodeli…
Vratio joj krcag mali ,bez osmeha i pogleda,
dok je mlado srce jadno umiralo dok ga gleda..
Ustao je i krenuo prema senu da ga dene
nije bio svestan zelje ni ljubavi mlade njene…
Povredjena,nema, tuznai ispustila krcag mali,
okrnjio dok je pad’o taj neduzan krcag pali….
JELA Na proplanku iznad sela, ispred šume i bokora jorgovana, stasala je, zimzelena, vita jela. Ispod njenih gustih grana, u svežini njenog hlada, vezak vezla pastirica Jela mlada. Vez’o sam joj slatke priče o ljubavi što iz mladog srca niče. Zanesena u svoj vez gledala me s čežnjom vrelom a na platnu snežno belom širio … Настави са читањем “JELA – Miljojko Milojević”
JELA
Na proplanku iznad sela,
ispred šume i bokora jorgovana,
stasala je, zimzelena, vita jela.
Ispod njenih gustih grana,
u svežini njenog hlada,
vezak vezla pastirica Jela mlada.
Vez’o sam joj slatke priče
o ljubavi što iz mladog srca niče.
Zanesena u svoj vez
gledala me s čežnjom vrelom
a na platnu snežno belom
širio se veličanstven rumen slez.
Jesen stiže: magle… kiše…
Ispod jele ne ljubi me Jela više!
Moja Jela, moja ljubav, čežnja, nada
vratila se u svetlosti velegrada…
Joj, uh, ah, što boli,
što srce strada
pastirica kad se voli!
Kad se ljubi pa izgubi
u sivoj džungli velegrada…
***
Ej, taksisto, kočijašu,
gasi tadžu, gasi gas!
Ne vozi me u velegrad,
već u krčmu staru našu
da utulim gorki jad,
u vinu da nađem spas…
In vino veritas!
Miljojko Milojević
