Добродошли!
БОГИЊА Око тебе врти се свет… Младост, љубав и прилике… Ти напросто опијаш сликајући слике, у којима и крај свој бескрај има!
БОГИЊА
Око тебе врти се свет…
Младост, љубав и прилике…
Ти напросто опијаш сликајући слике,
у којима и крај свој бескрај има!
Настави са читањем “БОГИЊА – Љубодраг Обрадовић”
. Ne …Veruj …..Da …….Kupidon ………Odapinje ………..Zadnju ………….Strelu ……………U …………….Tvoju ……………….Suzu . Znaš — To Kiša Plače Z N A Š ?
.
Ne
…Veruj
…..Da
…….Kupidon
………Odapinje
………..Zadnju
………….Strelu
……………U
…………….Tvoju
……………….Suzu
.
Znaš —
To
Kiša
Plače
Z
N
A
Š
?
SENI PROSLOSTI Zar ne osecate da nas grad dise, tu gde se seni proslosti micu, gde Lazarica uspravno stoji, i nemo prica svoju pricu!? Sada je neko olujno vreme, sto rusi stabla iz korena, sve polagano umire, vene, a Lazarica za navek stvorena! Opominje ona sve svoje duse, hrabri ih nekad, kat-kad … Настави са читањем “SENI PROSLOSTI -Miladinovic Sandra”
SENI PROSLOSTI
Zar ne osecate da nas grad dise,
tu gde se seni proslosti micu,
gde Lazarica uspravno stoji,
i nemo prica svoju pricu!?
Sada je neko olujno vreme,
sto rusi stabla iz korena,
sve polagano umire, vene,
a Lazarica za navek stvorena!
Opominje ona sve svoje duse,
hrabri ih nekad, kat-kad utesi,
ona je majka svih pokolenja,
da zlo ce proci ona ne gresi!
Ja cujem njene uzdisaje,
i srce sto i sad bije ko mlado,
i cini mi se da nekad seni,
nasim ocima gledaju gradom!
Zrno sam peska ovoga sveta,
ali znam njene nebeske ruke,
staze do nje su staze coveka,
ko do njih dodje- eto mu luke!
I cujem cesto topot kopita,
odzvanja ko nekada uz nasu reku,
zagor, stit i tup zvuk maca,
cuje se kada vetar piri!
O Lazare cedo naroda,
u nama si i vecno zivi!
Maj’ devo, smelo podigni te divne oci,
ko nekada zamahni rukom devojackom,
raspleti kose i iz njih bozure
poleti u zagrljaj ratniku mladom!
Znam bice bolje s’ verom i nadom!
O seni proslosti ………!!!!!!
© Miladinovic Sandra
Да сам те једном питао да ли ме волиш… Ћутала би. И тихо ставила прст на моје усне, а шаптала речи, чекајући да једна од њих нешто друго преузме… Казала би много тога, а опет би испало као да си ћутала… И ја опет нећу заборавити свако зрно твоје тајне љубави, и сан… Једино њим … Настави са читањем “ДА САМ ТЕ ЈЕДНОМ ПИТАО”
Да сам те једном питао
да ли ме волиш… Ћутала би.
И тихо ставила прст
на моје усне, а шаптала речи,
чекајући да једна од њих
нешто друго преузме…
Казала би много тога,
а опет би испало као да си ћутала…
И ја опет нећу заборавити свако зрно твоје тајне љубави,
и сан…
Једино њим могла си ми опростити то
што нас Дунав никада није видео загрљене,
и што нисмо заједно застали
пред страшним коњаницима…
А сан је био обичан:
без цвећа, снегова, замкова, вила…
Сан који смо још само нас двоје сањали…
Да сам те икад питао
која ти је боја најдража…
Казала би… Али другу… То знам…
pronadji me PRONAĐI ME Pronađi me u zamišljenoj vrednosti, u dašku vetra po vrh svojih krovova… možda te ukrasi osmeh i veselost obasja ti dom Pronađi me u pameti pročišćenog uma, u molitvi srca ispred izbezumljenih misli… možda ti prosvetlim zlokobne svate i čuješ pesmu svoje duše Pronađi me u šupljini svog … Настави са читањем “Pronadji me-Aca Gajević”
PRONAĐI ME
Pronađi me
u zamišljenoj vrednosti,
u dašku vetra
po vrh svojih krovova…
možda te ukrasi osmeh
i veselost obasja ti dom
Pronađi me
u pameti pročišćenog uma,
u molitvi srca
ispred izbezumljenih misli…
možda ti prosvetlim
zlokobne svate
i čuješ pesmu svoje duše
Pronađi me
u šupljini svog zatrpanog prostora,
tunelu zaboravljenih želja…
pre nego li dodirneš oblak
i zakuneš se na vernost
Možda ti se učinim dalek
ako tvoja suza
ureže neizbrisiv trag
Tamo gde smo ostavili buđenja
u šapatu svilenih odaja,
gde ispratismo igru leptira
i užareno nebo iznad dve senke
odgledanih smiraja
Pronađi me u svom sećanju…
A G
ZOVEM SE LJUBAV SKLONI MI SE S PUTA , TI NISI DEO MOJIH SNOVA, JA TO SIGURNO ZNAM, DOVOLJNO JE U OCI DA TE POGLEDAM! NE ZAMARAJ, NE SMETAS, ALI MOLIM TE NESTANI… U VECNOST, U ZEMLJU SNOVA, BUDI KAZANOVA, ALI MENE NE ZAVODI , I ZNAJ PRICI JE KRAJ! MOJI SU … Настави са читањем “ZOVEM SE LJUBAV-Miladinovic Sandra”
ZOVEM SE LJUBAV
SKLONI MI SE S PUTA ,
TI NISI DEO MOJIH SNOVA,
JA TO SIGURNO ZNAM,
DOVOLJNO JE U OCI DA TE POGLEDAM!
NE ZAMARAJ, NE SMETAS,
ALI MOLIM TE NESTANI…
U VECNOST, U ZEMLJU SNOVA,
BUDI KAZANOVA, ALI MENE NE ZAVODI ,
I ZNAJ PRICI JE KRAJ!
MOJI SU OKEANI,
BISERNO BELI DANI,
STO KO TALASI PENUSAJU U BESKRAJ,
MENE PUCINA ZOVE,
MNOGI ME SE KLONE,
JER MOJE IME JE LJUBAV!!!!
SKLONI MI SE S PUTA,TI NISI DEO MENE,
DA SAM RUZA U TVOM VRTU NEBIH CVETALA,
JA TO SIGURNO ZNAM,
DOVOLJNO JE U OCI DA TE POGLEDAM!
MOJI SU OKEANI,
BISERNO BELI DANI,
STO KO TALASI PENUSAJU U BESKRAJ,
MENE PUCINA ZOVE,
MNOGI ME SE KLONE,
JER MOJE IME JE LJUBAV!
©Miladinovic Sandra
ČASOVNIK Na gredi visi časovnik Umjesto mene I pokazuje Precizno Vrijeme – Dječače, nado, ispravi nepravdu I ukradi onaj časovnik. Za uzvrat Posvetiću ti sve svoje pjesme! – Neću gospodine! Ne umijem da čitam!
ČASOVNIK
Na gredi visi časovnik
Umjesto mene
I pokazuje
Precizno
Vrijeme
– Dječače, nado, ispravi nepravdu
I ukradi onaj časovnik. Za uzvrat
Posvetiću ti sve svoje
pjesme!
– Neću gospodine! Ne umijem da čitam!
(na današnji dan je rođen simbolista Pol Verlen) Pretopiti glas u reči . eufoni (j)u ….u ….u m………u bolno . ….u slovljava let za dahom . (talasa mu strujna mis ô o h!) . izgleda jednostav no no vetru je , Pole, lako . ja sam sveli list sa grane . i sve slikam na … Настави са читањем “Moja pesma za Verlena — Marina Adamović”
(na današnji
dan
je
rođen
simbolista
Pol Verlen)
Pretopiti
glas
u reči
.
eufoni
(j)u
….u
….u
m………u bolno
.
….u
slovljava
let za
dahom
.
(talasa mu strujna mis ô o h!)
.
izgleda
jednostav
no no
vetru
je , Pole, lako
.
ja sam sveli
list
sa grane
.
i sve slikam
na
o
pa
KO – KO
???
OK – Moi
kamin(n)gs
ČEDO MOJE Isto smo kazem ti! Osecas ruku u ruci kako se stapaju u jedno sunce, isto smo srce i istu bajku zivimo do kraja! Pomocicu ti moj pupoljku od ruze, moj andjele, moje lane, da hodas uspravno prasumama! Suma je prastara, duboka, puna zamki i tajni, mirise i mami, nezno mojepile! Isplescu ti mosttamo … Настави са читањем “ČEDO MOJE – Miladinović Sandra”
ČEDO MOJE
Isto smo kazem ti!
Osecas ruku u ruci
kako se stapaju u jedno sunce,
isto smo srce i istu bajku zivimo do kraja!
Pomocicu ti moj pupoljku od ruze, moj andjele,
moje lane,
da hodas uspravno prasumama!
Suma je prastara, duboka, puna zamki i tajni,
mirise i mami,
nezno mojepile!
Isplescu ti mosttamo gde ga nema,
naucicu te da trajes i volis,
da se nosis s time!!!!!
Ma kazem ti , isto smo rekom sto plovimo,
i dah cu ti dati, osmeh izmamiti, izlaze naslutiti,
Tvoj zivot cu slaviti!!!!
Ni na nebu te necu zaboravljati!!!!
Isto smo…
© Miladinovic Sandra
Ponekad bih skočila u reku i plivala sa zvezdama — divota ponekad bih nešto sa nečime a sve sam češće bez ičega niko . zato ću naći ribicu od zlata zamoliti je da mi nacrta sebe . na zidu očitog nepostojanja kamin(n)gs
Ponekad bih
skočila u
reku
i plivala sa
zvezdama
— divota
ponekad bih
nešto sa nečime
a
sve sam češće
bez ičega niko
.
zato ću naći ribicu od zlata
zamoliti je da mi nacrta sebe
.
na zidu
očitog
nepostojanja
kamin(n)gs