Дан: 10. фебруар 2011.

Gde ste…

Noćni nokturno umorno odzvanja kroz hodnike uzaludnih proviđenja… Ni dašak vetrova u kovitlacu tonova, tek probuđeni virovi dubokih molova… Gde ste… Ponoć lenjo odzvanja u tišini. Gluvo doba još zaglušujućih vriskova. Visoki pojasevi bez spasavanja, na dohvat ruke konopci tek oko vratova… Gde ste… Na pomolu ničeg…prazno… Daljinom jurišaju horde divljih Avara. Jezici umesto mačeva … Настави са читањем “Gde ste…”

Noćni nokturno umorno odzvanja
kroz hodnike uzaludnih proviđenja…
Ni dašak vetrova u kovitlacu tonova,
tek probuđeni virovi dubokih molova…

Gde ste…

Ponoć lenjo odzvanja u tišini.
Gluvo doba još zaglušujućih vriskova.
Visoki pojasevi bez spasavanja,
na dohvat ruke konopci tek oko vratova…

Gde ste…

Na pomolu ničeg…prazno…
Daljinom jurišaju horde divljih Avara.
Jezici umesto mačeva izvučeni iz korica
sloboda bolesnih umova pluta površinom bez granica…

Gde ste…

Zar nikog nema u pomoć da stiže?
Ni svetlosti,ni novih nagoveštaja…
Pred vratima budućnosti huk usplahirenih vihora,
šapat misli u bujicama okovana.

Gde ste…

Neostvareni ideali vape za trenutkom postojanja,
gordost i taština kipte nad izvorom životnog preplitanja…
Graciozan hod po ivici užarenog ponora i nestajanja
Svetlost nad tminom u trenutku rađanja i umiranja…
GDE STE…

To je sve — Marina Adamović

Ko je spreman da se plačno suoči sa sobom?… Vazduh nam se smeje i voda nam se smeje. Ne možemo sačuvati vatru što nestaje, Trava igra,  sa žabom se smeje- U blato treba zasaditi vrbu, ali od sebe moraš rastopiti blato. I vino što piješ, krv je pretka u sok pretvorena, a tvoje oči biće … Настави са читањем “To je sve — Marina Adamović”

Ko je spreman da se plačno

suoči sa sobom?…

Vazduh nam se smeje

i voda nam se smeje.

Ne možemo sačuvati vatru što nestaje,

Trava igra,  sa žabom se smeje-

U blato treba zasaditi vrbu,

ali od sebe moraš rastopiti blato.

I vino što piješ,

krv je pretka u sok pretvorena,

a tvoje oči

biće suncokret o nebo okačen…

Polje nam se smeje

i šuma i reka…

Udahneš

i kroz frulu bez svirala—  vazduh istrči.

I sunce pije iz tvojih pora,

da izvetriš, u oblak odletiš,

rugaju nam se jegulje, zveri pasu naše duše,

ptice nam se smeju i

motre iz pepela…

.

O, kako je hladno!

To smrtni vetar duva.

Plačem nad ovom tuđom zemljom

—–grudvom zgrušane sasušene krvi.

SLOVENSKI VISOVI

SLOVENSKI VISOVI Kako da živim bez svog života kako da živim bez duše svoje ko će mi reći šta je dobrota ako me napuste usne tvoje. Kako da živim bez svog života kako da živim bez duše svoje lutataću beskrajem ovoga sveta ako me napuste oči tvoje. Kako da živim bez svog života kako da … Настави са читањем “SLOVENSKI VISOVI”

SLOVENSKI VISOVI

Kako da živim bez svog života

kako da živim bez duše svoje

ko će mi reći šta je dobrota

ako me napuste usne tvoje.

Kako da živim bez svog života

kako da živim bez duše svoje

lutataću beskrajem ovoga sveta

ako me napuste oči tvoje.

Kako da živim bez svog života

kako da živim bez duše svoje

likom i duhom zbunjenog deteta

izgubljen biću bez ruke tvoje.

Kako da živim bez svog života

kako da živim bez duše svoje

nalik prodavcu uvelog cveta

ko da poželi sivilo moje.

Usliši Bože molitve moje

na večni počinak povedi oboje

kako da živim bez svog života

kako da živim bez duše svoje.

MESEČEVA ARIJA

MESEČEVA ARIJA Pevaj Meseče ariju noći sa njom će najlepši snovi doći usniće okice ko šljive rane pevaj i sijaj dok zora svane, Nežni tonovi arije tvoje minute, sate sve brže broje sa pesmom tvojom ko dlan o dlan začas osvanuće beli dan. Pevaj Meseče svakom dečaku nežnu pesmicu svakoj devojčici kao kad majka čita … Настави са читањем “MESEČEVA ARIJA”

MESEČEVA ARIJA

Pevaj Meseče ariju noći

sa njom će najlepši snovi doći

usniće okice ko šljive rane

pevaj i sijaj dok zora svane,

Nežni tonovi arije tvoje

minute, sate sve brže broje

sa pesmom tvojom ko dlan o dlan

začas osvanuće beli dan.

Pevaj Meseče svakom dečaku

nežnu pesmicu svakoj devojčici

kao kad majka čita uspavanku

i tiho svira na tankoj žici.

Ne misli Meseče o prolaznosti

jednim osmehom noćas časti

sve verne sestre, zvezde će znati

za ljubav tvoju celu noć sjati.

Pevaj Meseče žuto dugmence

uspavaj pesmom slatko detence

pospi po nebu najlepše note

nek sve zablista od lepote.

PISMO NEROTKINJI

Napiši mi Na neprobojnoj opni Onu tajnu nad svakom drugom…….. Piši mi O tetrebima Kako li zavole Kako li nam se smeju Sa nekog uzvišenog mesta Nama, Nadmudrenim mudracima Nezalečivim lekarima Neispisivim piscima Sa neke neucrtane visoravni …….. – Napiši mi Po nabusitim tišinama Isitinu onu nad svakom drugom……… Prostri mi slova O hijenama Kako … Настави са читањем “PISMO NEROTKINJI”

Napiši mi

Na neprobojnoj opni

Onu tajnu nad svakom drugom……..

Piši mi

O tetrebima

Kako li zavole

Kako li nam se smeju

Sa nekog uzvišenog mesta

Nama,

Nadmudrenim mudracima

Nezalečivim lekarima

Neispisivim piscima

Sa neke neucrtane visoravni ……..

–

Napiši mi

Po nabusitim tišinama

Isitinu onu nad svakom drugom………

Prostri mi slova

O hijenama

Kako li omrznu

Kako li nam se cerekaju

Iz neke provaljene lešine

Nama

Beživotnim boemima

Raspetim  neznabošcima

Pokornim oholnicima

Sa nekog  proburaženog čistilišta……..

–

Napiši mi

U pismu nerotkinji-

Onu zabludu nad svakom drugom……..

Piši mi

O  idolima

Kako li okamene

Kako li nam se razrođuju

Sa nekih uplakanih toplih dojki

Nama

Rasturenim niskama perli

Raskrinkanim šarlatanima

Razvedenim supružnicima

Sa neke  osunčane gromade  mraka……….

–

Napiši mi

Na procepanoj mreni

Onu  javu  nad svakom drugom………

Piši mi

O jadnicima

Kako li  proklinju

O himnama

Kako li nam ih  žedne želje poje

O maslačcima

Kako u nedohvatna nebesa gledaju

U tapiseriju  tuge- pogledom kiklopa……

–

I o paunima  međ’ šakalima

I o jezicima međ’ sabljama

I o niočemu  između svega

Piši mi

U pismu  nerotkinji……………