Дан: 23. фебруар 2011.

Vavilon-Stefan Besovic

Djecaci sivih ociju, tumarali su kroz noc,slijepim ulicama… Slusajuci pjesme o davno zaboravljenim herojima, suvise bolesni da bi umjeli da vole… Otrovani osjecanjima od prvog daha, sa bodezom u tijelima, gledali su otpad na ulicama. Miris njihovih uvenulih dusa,pravio je stit, sprecavajuci da pogledi radoznalih, praznih prolaznika dospiju do njih. Gladni za poezijom,gladni za istinom,gladni … Настави са читањем “Vavilon-Stefan Besovic”

Djecaci sivih ociju,

tumarali su kroz noc,slijepim ulicama…

Slusajuci pjesme o davno zaboravljenim herojima,

suvise bolesni da bi umjeli da vole…

Otrovani osjecanjima od prvog daha,

sa bodezom u tijelima,

gledali su otpad na ulicama.

Miris njihovih uvenulih dusa,pravio je stit,

sprecavajuci da pogledi radoznalih,

praznih prolaznika dospiju do njih.

Gladni za poezijom,gladni za istinom,gladni za zivotom,

kucali su na gvozdena vtata,niko nije otvorio.

Sunce bolesno grije,mogu osjetiti vazduh,

dok se lijepi za njihova pluca…

Izgubljeni djecaci povracali su po ulicama,

svoju bol,svoju gorcinu koju su prethodne noci,

ubijali,na kraju isto tako izgubljenog grada.

Bezimenog grada koji je smrdio na trulez,

i nije cudno sresti mrtvaca koji te moli,

za slobodu,za jos jednu priliku,

uvijek u strahu da ce biti odbijen.

Drzali su zivot u rukama,toliko vreo,

toliko snazan,morali su ga ispustiti,

jer opekotina se sirila po njihovom tijelu…

Sjenke postoje da bi znali,

koliko smo prazni i nistavni.

Jadni djecaci,slavni djecaci,

iz cijih grudi svakog trena prsnuce zivot,

pruzajuci prasnjavim ulicama viziju,

izgubljenu pod velom noci,

koju slabi snopovi svjetlosti ne mogu osvijetliti.

Marsirali su plocnicima smeca,

u njihovim tamnim kaputima,trazeci otpadnike

i djubriste smrdljivog grada…

Djubriste u cijim glavama su ideje novog svijeta.

Njihova proslost je izbrisana,sadasnjost trula,

a buducnost nikada nije postojala…

Nocima su slusali tisinu dok grebe zidove,

i udara u masne prozore odbijajuci se do njihovih usiju.

Gledali su prazninu kako ispunjava prostor,

izmedju poda i plafona,dok cekaju svoje prijatelje,

koji napolju prodaju sve svoje ideje za hranu.

Osjecajuci ukus bakterija u svojim ustima,

znali su da nikada nisu sami…

Druzenja sa ludim Dzekom Danijelsom

i sa cigarom u rukama,drzeci isjecke iz novina,

sa fotografijama nagih prodanih boginja.

Pljuvali su svoje zelje,bolest i strasti po njima,

na kraju ih mrzeci zbog njihovog ropstva,

muskoj pohlepi kojoj prodaju svoja tijela za tron.

Djecaci su zeljeli svoje djevojcice,

koje su venule u zatvorima zbog prirodnosti.

Njihove pijane muze…

Zajedno napusteni od porodica,

bez mjesta koje bi nazvali domom,

smisljali su nacin da okoncaju zivot.

Zavrsavali su u ludnicama,

kljukajuci ih tabletama,zeljeci da prihvate,

novu stvarnost,koja je daleko opasnija i daleko bolesnija.

Ljudi slusaju bajke.

Ljudi vjeruju u bajke.

Ljudi ne zele da zive bajke.

Zele da vole,a da ne znaju sta je ljubav.

zele da zive,ali da ne znaju sta je to zivot.

Dan kada je gusjenica,nije gutala prasinu,

njen poslednji dan…

Horoskop Duško Vujović

Hororskop Otvorim danas novine kad ono -op, horskop. Ni manje ni više nego na godišnjem nivou I kaže ovako: “Čuvajte se bitangi velikih I malih. Ima možda I nekih zaostalih ali ne mentalno, već momentalno. Oni vam mogu zagorčati život Naročito u vrijeme praznika”. Dobro važi. Onda kaže dalje: “Čuvajte se ljudi – prividjala Čak … Настави са читањем “Horoskop Duško Vujović”

Hororskop

Otvorim danas novine kad ono
-op, horskop.
Ni manje ni više nego
na godišnjem nivou I kaže ovako:
“Čuvajte se bitangi velikih I malih.
Ima možda I nekih zaostalih ali ne mentalno,
već momentalno.
Oni vam mogu zagorčati život
Naročito u vrijeme praznika”.
Dobro važi. Onda kaže dalje:
“Čuvajte se ljudi – prividjala
Čak I kada vam se čini da ih nema.
Ne opuštajte se ni za živu glavu.
Od njih kreće iznenada,
baš kada se najmanje nadate
gomila problema.”
Dobro važi.
A posao kaže:
“Na poslu morate da zapnete
Ko magarac jer vam je Jupiter u P.M…..
A saturn ga evo pravo za njim.”

E tu ….. povilenim,
Ali držim se-ćutim.
A ljubav:
Za ljubav kaže I tako I tako ali zdravlje
Ama baš nikako.
Tu sam konačno puk’o,
Ne izdržah I opsovah glasno:

“Slušaj horosope u sred ti se priče….!”,
Za susjednim stolom neko tiho doda:
”ovom nije dobro, na novine viče”.

Ne obraćam pažnju, nastavljam da drečim:

“Alo horskope jesi li ti čitav!
“Alo bre”, i vičem to što mogu jače,
“Alo bre budalo, idiote! Stani….!

Pa ovo ispade isto ko I lani!”

Pozdrav nikome — Marina Adamović

neskromno živite smšite se i lečite vlastite rane mojih nigde nema i-ha osim u spisima administracije no i to pobacajte (ako ih nisam jednom spalia) poslednja želja mi je bila da me ostavite šaljivom graditelju rova i da nikada ne saznate gde je tavanica mog travnatog doma lakše će mi biti (ionako lakoj) da niko … Настави са читањем “Pozdrav nikome — Marina Adamović”

neskromno živite

smšite se

i lečite vlastite

rane

mojih nigde nema

i-ha

osim

u spisima administracije

no

i to pobacajte

(ako ih nisam jednom spalia)

poslednja želja mi je bila

da me ostavite šaljivom graditelju rova

i da nikada ne saznate

gde je tavanica mog travnatog doma

lakše će mi biti (ionako lakoj)

da niko ne nazre moju nagu dušu

dopuštenu samo crvima

i raznobojno-crnim znacima pitanja

DAN POSLE RASTANKA Tatjana Dj

Dan posle rastanka Sedela je na klupi, na suncu u malom parku sa tugom u srce, dok je vazduh sladak od svežeg šimšira hranio joj dušu prepunu nemira. Sedela je satima predana samoći, navikla da čeka, svakako će proći nije bilo sumnje da saznanje boli, trenutak kad shvatiš, više te ne voli. Kad postade žrtva … Настави са читањем “DAN POSLE RASTANKA Tatjana Dj”

Dan posle rastanka

Sedela je na klupi, na suncu

u malom parku sa tugom u srce,

dok je vazduh sladak od svežeg šimšira

hranio joj dušu prepunu nemira.

Sedela je satima predana samoći,

navikla da čeka, svakako će proći

nije bilo sumnje da saznanje boli,

trenutak kad shvatiš, više te ne voli.

Kad postade žrtva sopstvenog poroka

zavisna od pogleda dva zelena oka,

bezuslovno pružajući ljubav i toplinu

nepravedno ostavljena, oseća prazninu.

U oblaku duge, svetlosmeđe kose

skrivena od pogleda koje drugi nose,

hrabrost je dozivala da joj se pridruži

kao majka dete, za ruku je drži.

Nevoljno prepustiće sudbi da je vodi

šta sudbina želi neka se dogodi,

njenom srcu utehu ne pružaju reči

već spokoj tišine koji dušu leči.

Drhtaj srca pravim imenom naziva

proživljene dane polagano sniva,

ne želi pobeći jer je očarana

srećom koja ljubavlju nestvarnom je tkana.

Osećanje umora širilo se telom

dok je sumrak skrivao svojim tamnim velom.

Užarena tačka sa neba je pala

dal postoji sutra, više nije znala.

BEZ TEBE- Tatjana Djulinac

BEZ TEBE Daleko sviraju tamburaši, tanane strune magiju nose poljima vetar lahor širi oštrinu mirisa tvoje kose. Ali ja nisam u blizini, njena te ruka steže jače, gube se koraci u daljini srce bez publike, želi da plače. Misli nebeske, beskrajno čiste izgubiše se u jednom času. Zar su nesrećne ljubavi iste? Pune gorčine u … Настави са читањем “BEZ TEBE- Tatjana Djulinac”

BEZ TEBE

Daleko sviraju tamburaši,

tanane strune magiju nose

poljima vetar lahor širi

oštrinu mirisa tvoje kose.

Ali ja nisam u blizini,

njena te ruka steže jače,

gube se koraci u daljini

srce bez publike, želi da plače.

Misli nebeske, beskrajno čiste

izgubiše se u jednom času.

Zar su nesrećne ljubavi iste?

Pune gorčine u tužnom glasu.

Ispod površine lepote jutre

slutim samoću proteklih dana.

Nažalost, isto biće sutra

zarasti neće najteža rana.

Reči koje ne htede reći

nađoh u pogledu blede sene

NEMOJ OKRENUTI LEĐA SREĆI
POSTOJI LJUBAV I BEZ MENE.