Добродошли!
ПЕКО ЛАЛИЧИЋ КАД ПОГЛЕДАМ Кад погледам у небо сетим се оца који је сунцу стремио и био птица која се огледала у капи росе и живот видела у песми боје рујевине кад погледам у облаке тмасте препознам мајчине бриге и кишу врелу која се из очију неба проспе по моме челу кад код погледам у … Настави са читањем “Пеко ЛАЛИЧИЋ, ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 25”
ПЕКО ЛАЛИЧИЋ
КАД ПОГЛЕДАМ
Кад погледам у небо
сетим се оца
који је сунцу стремио
и био птица
која се огледала у капи росе
и живот видела
у песми
боје рујевине
кад погледам
у облаке тмасте
препознам мајчине бриге
и кишу врелу
која се из очију неба
проспе
по моме челу
кад код погледам у небо
видим
моја грана је ту
озарена цвркутом
несташних птића
насталих давно
у моме сну.
НИКАД ВИШЕ Никада више Нећу ти рећи ВОЛИМ ТЕ Јер је то плеоназам
НИКАД ВИШЕ
Никада више
Нећу ти рећи
ВОЛИМ ТЕ
Јер је то плеоназам
Iluzijo… Ljubavi, tako mi nedostaješ… A kao da je bilo juče… Otišla si bez poslednje zbogom Ostala su sjećanja na vrijeme… Provedeno s tobom… Ko je uspio još vjetar da zaustavi… Život je čudan roman… Na koncu ostaje sjećanja Čuvari od zaborava… Zbogom, eh kako zvuči Ovo zbogom, a da, mislio sam Provešću život sa … Настави са читањем “Iluzijo… Arsenije Lalatović”
Iluzijo…
Ljubavi, tako mi nedostaješ…
A kao da je bilo juče…
Otišla si bez poslednje zbogom
Ostala su sjećanja na vrijeme…
Provedeno s tobom…
Ko je uspio još vjetar da zaustavi…
Život je čudan roman…
Na koncu ostaje sjećanja
Čuvari od zaborava…
Zbogom, eh kako zvuči
Ovo zbogom, a da, mislio sam
Provešću život sa tobom…
Ih kakva iluzija… Ma da
Život je zbir iluzija, nada, snova…
I ko zna čega već…
Možda je život samo riječ. Eh…
A tebe nema, nema, pa nema…
Voljena iluzijo… Ženo bez imena
U muzičkoj bašti rasutoj sa zvezda niklo je pramenje vetra; prinela sam oko tajnoj ruži kao olovku sa grafitom J. Umetnost je uljuljkati list na beloj zemlji, a pri tom znati i umetnost reči . Živimo sami i nestajemo- ali raskošni znaci nikada ne venu! ————– Osim…sada…nasmeši se slovo… ————–oh …oh…možda…
U muzičkoj bašti rasutoj sa zvezda
niklo je pramenje vetra;
prinela sam oko tajnoj ruži
kao olovku sa grafitom J.
Umetnost je uljuljkati list na beloj zemlji,
a pri tom znati i umetnost reči .
Živimo sami i nestajemo-
ali
raskošni znaci nikada ne venu!
————– Osim…sada…nasmeši se slovo…
————–oh …oh…možda…