Дан: 9. фебруар 2011.

Stvarnost hoda kroz Had-Stefan Besovic

Muzika koju nikada nisam cuo, zvuk je stvaran,ubija i boli. Molim te, voli me,voli me… Ukus stvarnosti,miris bolesti, osjecaj pripadnosti, bol je gorak, ne mogu voljeti… Prilike koje hodaju nebom, prolaze kroz zidove sjaja, prilike nestaju,gledajuci u dubinu, vec je u stvarnom zivotu… Bojim se,nestajemo. Mi smo sve, sve smo mi, zvuk slobode je u … Настави са читањем “Stvarnost hoda kroz Had-Stefan Besovic”

Muzika koju nikada nisam cuo,

zvuk je stvaran,ubija i boli.

Molim te,

voli me,voli me…

Ukus stvarnosti,miris bolesti,

osjecaj pripadnosti,

bol je gorak,

ne mogu voljeti…

Prilike koje hodaju nebom,

prolaze kroz zidove sjaja,

prilike nestaju,gledajuci u dubinu,

vec je u stvarnom zivotu…

Bojim se,nestajemo.

Mi smo sve,

sve smo mi,

zvuk slobode je u krvi…

Otkuda onda ovi udarci,

ove oci,ova tama.

“San je otisao,da li me cujes,

ne osjecam te…”

Svijetlo ulazi,

mogu uhvatiti svijet i odsanjati ga.

“Vidis li me,gore sam,

ne smijem ostati…”

Mogu izmisliti stvarnost,

unutra i spolja,

ocisti me mirisa

i spasi me bola…

Пеко ЛАЛИЧИЋ, ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 23

ПЕКО ЛАЛИЧИЋ ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 23 Испод дуге чучах дуго никако да се дозовем времену у брк унесем светлост огласим очима птица проговорим као сад као никад раније.

ПЕКО ЛАЛИЧИЋ

ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 23

Испод дуге
чучах дуго

никако да се
дозовем

времену у брк
унесем

светлост
огласим

очима птица
проговорим

као сад
као никад раније.

Bolesna Afrodita-Stefan Besovic

U poslednjem zraku jutra, grebali smo noktima osusena lica i pustili krv iz ociju. Nasi prsti smrde na na zlocin,smrde na ljubav, zagrizli smo sve one budjave rijeci, koje su se nasle na stolu,u tami… Otrovani osjecanjima od prvog trena, iz tudjih knjiga smo naucili da zivimo, suvise smo bolesni da bi smo voljeli. Ostavili … Настави са читањем “Bolesna Afrodita-Stefan Besovic”

U poslednjem zraku jutra,

grebali smo noktima osusena lica

i pustili krv iz ociju.

Nasi prsti smrde na na zlocin,smrde na ljubav,

zagrizli smo sve one budjave rijeci,

koje su se nasle na stolu,u tami…

Otrovani osjecanjima od prvog trena,

iz tudjih knjiga smo naucili da zivimo,

suvise smo bolesni da bi smo voljeli.

Ostavili smo prozor otvoren,

ljubav ce uci nosena mirisom pozude.

Dolje niz ulicu,prilike su samo stajale,

na kisi i gledale kako postojimo.

A nestao sam te noci…

Razapeti osmijeh slivao se niz mokra tijela,

ujutru su javili,djecak koji je progutao zivot

umro je od grceva u stomaku.

Bol izgradjen od nemirnih pogleda,

rastrgao je njegovu utrobu…

Ne mogu dalje.

Molim te,pricaj mi o sreci,

zasto ponovo cutati?

Prodali su sve razloge za smijeh,

nijedan dovoljno dobar za kraj.

Grizli smo svoje prljave ruke,

ne bi li se oslobodili okova,

utopljeni zauvijek u nektru podzemnih bogova…

Pogreb — Marina Adamović

svi su hodali tamo — amo nosili sveće———– šapat ————da da da —i  cveće ja sam njušila ljude ————-  čuj — čuj—čuj — i note mirno leškarila SA NJOM ——- sama . onda osetih da dobuje zvono da moja daska jezdi levo — desno raščupani um mi ———-  ledila je magla nešto puče i mozak … Настави са читањем “Pogreb — Marina Adamović”

svi su hodali tamo — amo

nosili sveće———– šapat ————da da da —i  cveće

ja sam njušila ljude ————-  čuj — čuj—čuj — i note

mirno leškarila SA NJOM ——- sama

.

onda osetih da dobuje zvono

da moja daska jezdi levo — desno

raščupani um mi ———-  ledila je magla

nešto puče i mozak se razli

.

tekla sam sa njim

sve dublje i dublje

gutala folklor — crva beskućnika

s podzemnog neba  ————– pljusnu — strašna mora

.

ja sam noćurak

zvezda padalica

mog— doma— nema

dan se setno gasi

.

vi ste došli

a

ja nestala

korenje

pauk

——————–buket svelih snova

GDE SE DVOJE SVAĐAJU TREĆI ISKORISTI-TatjanaDj

GDE SE DVOJE SVAĐAJU TREĆI ISKORISTI Ispod krošnje stare trešnje što hlad vešto čuva svađale se dve kokoške oko jednog crva. Videle su tada obe što im sada smeta kad iz svoje sobe htede crvić da prošeta. Za dogovor i kompromis čuti nisu htele naglasile višim tonom da ga celog žele. Zamislite samo prizor iako … Настави са читањем “GDE SE DVOJE SVAĐAJU TREĆI ISKORISTI-TatjanaDj”

GDE SE DVOJE SVAĐAJU TREĆI ISKORISTI

Ispod krošnje stare trešnje

što hlad vešto čuva

svađale se dve kokoške

oko jednog crva.

Videle su tada obe

što im sada smeta

kad iz svoje sobe htede

crvić da prošeta.

Za dogovor i kompromis

čuti nisu htele

naglasile višim tonom

da ga celog žele.

Zamislite samo prizor

iako ste mlađi,

kako grmi kad se nađu

kokoške u svađi.

Od jačine strašne buke

dve pernate dame

ne shvatiše da sa crvom

više nisu same.

Došetao sasvim mirno

uvek na svom mestu,

petao što vrlo mudro

nosi svoju krestu.

Dok kokoške raspravljaju

njemu beše čast,

da ukusan njihov ulov

pojede u slast.

Kod ovakvih slučajeva

kraj je uvek isti,

gde se dvoje svađaju

treći iskoristi.