Аутор: DraganaI

Belicasto perije,carobnog labuda,
u izmaglici snova,prostranstvom poleti,
nezno me pokriva po citavom telu
labudica snova oblaku uzleti…
*
Nevidljiva krila odjednom se rode,
divovsko me srce oblacima nosi,
unutrasnja snaga,pokrece mi zelje,
ka oblaku ceznje,mozda tamo ti si?
*
Mozda si ti labud sto mi krila jacas
tvoje sjajno perije,miluje mi telo
cekas me sigurno,to je moja zelja,
u mislima zene, kipti nade vrelo!
*
Vrelo nade!Vrelo misli!Vrelo ceznje!
Na sve strane kipi ,zvezdama me vodi,
oblacima satkanim od skrivenih zelja,
zelim da me tvoja ljubav preporodi…
*
Prelepi labude,usnulih zelja,
rasiri krila,nezno zamahni njima,
prospi po meni belicasto perije,
daruj mi bezbroj carobnih dodira..
*
Od paperja mekog haljinu mi satkaj,
na glavi veo perom mi zakiti,
tvoja sam nevesta srcem obecana
nasu vecnu ljubav Bog ce krunisati…
*
Na oblacku zelje,u vrelu ceznje,
pozovi me sebi privi me na grudi,
labudicu snova,pred oltarom vodi,
vecno budnu zelju u snu mi ozivi!
*Dragana Ilievska.*

U sumarku jednom mirnom,dve su breze rasle, vile,
a do njih je mali jablan, stasao iz zemlje mile.
*
Majka Zemlja ih rodila ,hrani pazi i neguje,
nad njima je otac Sunce,stiti,greje uvek tu je.
*
Prva breza vec porasla i borici nju gledaju,
vita, bela i prkosna pogledi je kolebaju…
*
Mlada i jos neiskusna ne zna sta je zivot pravi,
na sve strane iskusenja ,vetar, da joj grane savi..
*
Ucio je otac Sunce i pazila Zemlja majka,
da je zivot cesto cudan,retko da je lepa bajka…
*
Da se mora opirati,olujama oblacima
da se kali i da jaca, da volju i snagu ima.
*
Imala je ona prkos,dostojanstvo i postenje,
prema majci prema ocu postovala nebo stenje
*
Sanjala je nezne snove i o letu toplom dugom,
jos uvek je u prolece pogled leti joj za dugom…
*
Pazi majka, motri Sunce na te mlade nezne grane
suvise je krhka ,mlada, za ljubavne boli, rane..
*
Sumarak je mirna luka tu je srecna i sigurna,
a poljana sto je ceka nestabilna cesto burna…
*
No, svako se cedo sprema za poljanu sto ga ceka
za to toplo,zarko leto ko nemirna brza reka…
*
Zato brezo kali stablo i razgrabaj bele grane,
uhvati se ti u kostac sa vihrom sto osvane…
*
Ne daj grane i ne kleci u ponosu mlada gori
nek o tebi svako stablo sve najbolje samo zbori…
*
Ponosna ce biti majka- ponosan ti otac Sunce
sto njihova bela breza ima nezno dobro srce…
*Dragana Ilievska*

Blista zito,ljupke bulke,blistu mladi suncokreti.

Okrepljeni snaznom pljuskom kog cekase da doleti..

Behu dugo na kraj snage,na umoru i bez nade,

da ce nebo da pocrni,u tom casu kisa pade!

*

Zedno pije majka Zemlja,da joj ceda snagu vrate,

da podignu gore glavu,da se snagom obogate!

Pa bujaju njive,polja,bokore se bulke male,

poljsko cvece se raduje posle ove kise pale!

*

Pa stasaju i jacaju,pokrepljeni kisom,suncem,

lelujaju i blistaju,snaznim duhom vrelim srcem!

Cuvaj nebo,moja polja,moje bulke moja zita!

Cuvaj zute suncokrete,nek’ godina bude sita!

*

Padaj kiso,padaj draga misli ti na polja moja

na ta zita rodna zlatna,polja imam nemam broja…

Molila je tako Zemlja molila je moc sa neba,

da joj polja budu srecna,zato sad njoj kise treba!

*

Dobili su snagu zelju pa sijaju ko dragiulji

a Zemlja se zahvaljuje sto se njeni boli culi!

Vapaj majke sto se moli za svoj porod sto se brine,

posle ove drage kise mocno Sunce neka sine!

*

Posle kise trebam Sunce molili su polja zita,

smenjujte se kiso Sunce,da godina bude sita!

Moli Zemlja moli majka! Za bulke za polja zita,

moli moci sa nebesa da godina bude sita!!
*
*Dragana Ilievska*

Не,нећу да одем не терајте мене

не гушите поље, не ломите цвеће!

Ово је мој дом,гроб увелих душа

са ове ме земље протерати нећеш!

*

Ма нека сам последњи божур,пустог поља

око мене коров проклиње ме,гуши!

Уздам се у Бога помози ми силни,

Не дај да ме сломе!Спас си мојој души!

*

У увелој башти разгранао коров

па се руга моме крсту око врата,

Не , нећу да одем поље моје свето

пред иконом светом – заклетва је дата..

*

Заклетву сам дао Богу и прецима

да останем чувар тих уморних душа

и подигнем оно што нам коров ломи

гробове и цркве…Ко их Боже куша!?

*

Знам да овде живот није живот

боли док обилазим божуре увеле…

Утеха сте мени моје свете душе

из очију теку болне, сузе вреле!

*

На грудима ми малени пупољак нејаки

стрепим док га стежем у рукама својим!

Да га не поломе,нежан је зелени

гледам га док спава за њега постојим!

*

Шапћем му док тоне у немирне снове

што је нама важно ово поље свето,

док живи тако под сталном опсадом

прославља овако и четврто лето..

*

Пред очима слика наших великана,

свих силних божура,што красише поље,

њихово сам семе,то су моји стари

дух прошлих времена,снага моје воље!

*

Да останем доследан цркви и прецима,

не остану пусте црквене нам, двери,

ма нека је коров све љући и јачи

ја се Богом браним,а не руком звери..

*

Слободне дане, не познајем, немам!

непрестано ја сам у кавезу трња,

пријатељ ми стручак хајдучке траве

сад ми ова слика мало мање црна.

*

Из корова гнева,изникнуло семе

храбра травка,нежна, хајдучка трава,

пружио ми руку, мени мом пупољку,

сада моје чедо и мирније спава…

*

Све док се црвеним усред светог поља,

док у мени срце у грудима гласи

борићу се Богом, крстом у рукама

последњи сам божур, свето поље красим !!!

Dragana Ilievska…

U gomili starih stvari, pronasla sam krcag jedan,

vidno stari,vec okrnjen ,nekom bese nekad vredan.

Vredne ruke grncareve,trudile se s puno zara,

pa ga lepo ukrasile ,za to treba bozjeg dara.

Kupio je otac stari,lepoj kceri- vodonosi

da kosace ona poji kada im se seno kosi.

Pred ocima slika ziva-mirna reka,mlada deva,

kako krcag nezno nosi dok iz duse pesmu peva…

Suma peva, peva polje,na sve strane pesmu nosi

dok joj nezne bose noge,gaze travu sto se kosi…

Krcag igra joj na grudi dok ga nezne ruke nose,

preko ledja rasule se devojacke duge kose…

Priblizava polju sena gde su momci seno deli,

kad videse da prilazi oko nje su u krug seli..

Devojka je redom svakom dodavala krcag vode!

No, kada je zadnjem dala ljubavni je jad probode.

Svako joj je osmeh slao a u oku ceznja blista,

I svakom je ljubav bila kao voda bistra, cista…

Al’ koga bi ona htela,njegov pogled svetom luta,

daljina ga negde zove i hiljadu novih puta…

Obracao nije paznju na taj pogled sto ga zeli,

na to srce koje cezne, da mu osmeh, on dodeli…

Vratio joj krcag mali ,bez osmeha i pogleda,

dok je mlado srce jadno umiralo dok ga gleda..

Ustao je i krenuo prema senu da ga dene

nije bio svestan zelje ni ljubavi mlade njene…

Povredjena,nema, tuznai ispustila krcag mali,

okrnjio dok je pad’o taj neduzan krcag pali….