svi su hodali tamo — amo nosili sveće———– šapat ————da da da —i cveće ja sam njušila ljude ————- čuj — čuj—čuj — i note mirno leškarila SA NJOM ——- sama . onda osetih da dobuje zvono da moja daska jezdi levo — desno raščupani um mi ———- ledila je magla nešto puče i mozak … Настави са читањем “Pogreb — Marina Adamović”
Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga.
Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu.
Види све чланке од poetessa
5 мишљења на „Pogreb — Marina Adamović“
No votes yet.
Please wait...
odajem sebi počast – pre gorepomenutog čina… za to sam najmerodavnija…
Ne odajem sebi počast sama-neka to učine drugi u koliko za to isto postoji potreba.U koliko potrebe nema-molim vas-ostavite me samu u tišini nestajanja…
nije bio prigovor-nego bujica reči netom pristiglih ..da…opet se nismo razumele..ali da ne bi nastavljale to nerazumevanje…uljuljane u poetsku ljuljašku ljuljamo se istim smerom poezije! I u to ime….pozdrav
odajem sebi počast – pre gorepomenutog čina… za to sam najmerodavnija…
Ne odajem sebi počast sama-neka to učine drugi u koliko za to isto postoji potreba.U koliko potrebe nema-molim vas-ostavite me samu u tišini nestajanja…
….nismo se razumele….nažalost….pozdrav………….
nije bio prigovor
-nego bujica reči netom pristiglih 
..da…opet se nismo razumele
..ali da ne bi nastavljale to nerazumevanje…uljuljane u poetsku ljuljašku ljuljamo se istim smerom poezije! I u to ime….pozdrav 
život je…………poetsska drama…….pozdravljam te poeteso
(nekada “poetski” komuniciram, ni samu sebe ne poznajem…s pesmom živimo, je li?….) 
