Дан: 19. новембар 2009.

SAMOTA (dvojezično)

Samoću ljubiš polako kada postaju mnoge riječi kanalizirane u šutnju i mrlja na duši dobije sliku bez snova. Čekanje na jutro koje nakon noči ne užari kao dodir stvari na izgubljenom mjestu; neizvjesnost u bandažiranju emocija za novi dan. SAMOTA Vzljubiš jo, počasi, ko postanejo mnoge besede speljane v molk in pega duše dobiva podobo … Настави са читањем “SAMOTA (dvojezično)”

Samoću ljubiš
polako
kada postaju
mnoge riječi
kanalizirane u šutnju
i mrlja na duši
dobije sliku
bez snova.

Čekanje
na jutro
koje nakon noči
ne užari
kao dodir stvari
na izgubljenom mjestu;
neizvjesnost
u bandažiranju emocija
za novi dan.

SAMOTA

Vzljubiš jo,
počasi,
ko postanejo
mnoge besede
speljane v molk
in pega duše
dobiva podobo
brez sanj.
Čakanje
jutra,
ki po noči
ne zažari,
kot dotik stvari
na izgubljenem mestu;
negotovost
v povojih čustev
za nov dan.

Dvadeseti međunarodni susret pesnika GARAVI SOKAK, Inđija, 2009. (nagrađena pesma)

KAKO ĆU? ……Aleksandra Mladenović

KAKO ĆU? Kako ću pred tebe i sa čime stati? Poderani su dani, po telu svud oviseli, pod noktima zemlja ne može se sprati, prosjakinja samo bila bi, kad bi se sreli. Još čuvam u kosi i koži tu šugu, odbačenih sutra iz kontejnera života i gadim se sebe što nemam bar drugu i kožu … Настави са читањем “KAKO ĆU? ……Aleksandra Mladenović”

KAKO ĆU?
Kako ću pred tebe i sa čime stati?
Poderani su dani, po telu svud oviseli,
pod noktima zemlja ne može se sprati,
prosjakinja samo bila bi, kad bi se sreli.

Još čuvam u kosi i koži tu šugu,
odbačenih sutra iz kontejnera života
i gadim se sebe što nemam bar drugu
i kožu i kosu, da nije me sramota

pred tebe poći. Da u raskošnom ruhu
nagradim ti čežnju što dugo izgara,
nema me u telu već jedino u duhu,
a, on, sam ti doći, ne ume iz nedara.

I nemam sa čime ni stići ni stati
i boli me ljubav, bednu me zatekla.
Bog, taj dar sa neba ne želi mi dati
u pravom trenutku-sudbina je rekla.

Kako ću pred tebe, bez cipela, bosa?
Ne čekaj, ne traži da krenem ti sad.
Nek’ ti prosta bude neka tuđa kosa,
nek’ ti tuđa koža za mnom toli glad

NA TIHO (dvojezično)

NA TIHO Vse moje steze prehojene, zaprašene do tebe, nepobrane sreče, ostajajo same… Opuščene, v razpotja čustev speljane, sesute zanosa, precejene skozi mene – v samoto zaznamovane… KRIŠOM Sve moje staze pređene, prašinom posute do tebe, neubrane sreće, same ostaše … Napuštene, u raskršća osećaja nasukane, zanosom survane, mnome proceđene – samoćom žigosane … Milena … Настави са читањем “NA TIHO (dvojezično)”

NA TIHO
Vse moje
steze
prehojene,
zaprašene
do tebe,
nepobrane sreče,
ostajajo same…
Opuščene,
v razpotja
čustev speljane,
sesute zanosa,
precejene skozi mene –
v samoto
zaznamovane…

KRIŠOM

Sve moje
staze
pređene,
prašinom posute
do tebe,
neubrane sreće,
same ostaše …

Napuštene,
u raskršća
osećaja nasukane,
zanosom survane,
mnome proceđene –
samoćom
žigosane …

Milena Sušnik Falle – Slovenija – Pesniška zbirka PROZORNI KRISTALI JUTRA

PJESMA JE… – Miro Beribaka

Pjesma je…     Ona je igra bez granica, duša joj, prva violina, igra bez pravila, Spasenje za, Od Riječi Sina, utočište, poslednja stanica…   Ona je čarobna opsjena, riječju zidani dvorac, kula u oblacima, umornom srcu razvigorac, stvarnome svijetu, koprena.   Kada te mraz pohara, Njome se odjenuti možeš, ne brini se, da dušu … Настави са читањем “PJESMA JE… – Miro Beribaka”

Pjesma je…

 

 

Ona je igra bez granica,

duša joj, prva violina,

igra bez pravila,

Spasenje za, Od Riječi Sina,

utočište, poslednja stanica…

 

Ona je čarobna opsjena,

riječju zidani dvorac,

kula u oblacima,

umornom srcu razvigorac,

stvarnome svijetu, koprena.

 

Kada te mraz pohara,

Njome se odjenuti možeš,

ne brini se,

da dušu Njome zgriješ,

Ona, slovo po slovo izgara.

 

Na ranu krvavu, duboku,

Ona je melem čudesan,

Ona zna,

od čega je bol sazidan,

Ona suzu presušuje, u oku.

 

Ona je koscu, kosište,

lastama miris juga

i cvrčku trava,

Ona je najbolja druga,

daje, a ničega ne ište…

 

(C) Miro Beribaka

SVETIONIK-Aleksandra Mladenovic

SVETIONIK   Sačinjen po meri samo moje tame, izras’o iz čeznje ove modre vode, da valima ljubi s odsjajem slobode, stoji svetionik,  stvoren samo za me……..   Talase mi mazi svetlošcu sa zvezda, svija me, dok, skupa, jedrimo u noci, stub je moje časti , dodir  svemoći, kotva moga doka, luke mi i gnezda…..   I neće … Настави са читањем “SVETIONIK-Aleksandra Mladenovic”

SVETIONIK

 

Sačinjen po meri samo moje tame,

izras’o iz čeznje ove modre vode,

da valima ljubi s odsjajem slobode,

stoji svetionik,  stvoren samo za me……..

 

Talase mi mazi svetlošcu sa zvezda,

svija me, dok, skupa, jedrimo u noci,

stub je moje časti , dodir  svemoći,

kotva moga doka, luke mi i gnezda…..

 

I neće biti noći bez zvezdanog plama,

što prekriva površ mirne vode milo,

obujmi mi tajno moć, nek’ poludi bilo,

sjaj u meni, okvašen,  radosti suzama…..

 

Svetionik stoji. Znam, verujem u čudo!

Odagnaće tamu , u meni najdublje sjati,

jedini će strujom bure  i  ognja   izazvati,

da, s pučinom što peni,  sagorimo ludo……..