Дан: 12. новембар 2009.

Još sekund koji čekaću možda

oslušnuti tišinu korak da ti poznam

umirujem sebe mislima bez smisla

svanuće dan čekaću čudo i ko zna

možda i procveta pupoljak uveli

možda i zapevam od tuge pokisla

ugledam ti oči kao nebo plave

nek padaju reči ko cvetovi beli

neka duše bez  zvanica  slave

A dani hladni još hladniji bivaju

pahulje nežne pokriše blatnjave staze

žao  mi samo što mi u duši stanuju

ta sećanja davna što me živu gaze.