NEMOJ NI TI
Neću da glumim
da nemam krvi seljačke,
i da ne znam šta je,
štala, pojata, njiva i porta.
Ma ne mogu da se divim
jarmu bez volova,
kaci bez kupusa,
buretu bez rakije
koji u sred kafane žive.
I nemoj da mi neko polomi
testiju iz koje su
baba i deda vodu pili,
u njoj živi duh mojih predaka
i naši će duhovi u njoj biti
kada nas ne bude bilo.
I nemoj da se čudiš,
što mi je kaiš tkanica,
i što znam koje je hajdučka trava,
kantarion i majčina dušica,
već idi, udahni čist vazduh
u našim šumama,
napi se vode sa izvora,
uplaši se zmije i guštera,
zakiti se cvetom sa livada,
i nemoj ni ti,
jer ja neću da glumim
da u meni krvi seljačke nema.
(C) Lela Stojanović
