Дан: 10. новембар 2009.
Istorija Istorija, Da ne daje se svakom rekao bih da je majka života! Da nije često silovala svoju decu rakao bih da je volim! Ona je bog života jer niko ga bolje ne zna! Ona je tu bila kad se rodio iz vremena! Ona mi je to rekla, Kada je njeno nago telo sijalo mi … Настави са читањем “”
Istorija
Istorija,
Da ne daje se svakom rekao bih da je majka života!
Da nije često silovala svoju decu rakao bih da je volim!
Ona je bog života jer niko ga bolje ne zna!
Ona je tu bila kad se rodio iz vremena!
Ona mi je to rekla,
Kada je njeno nago telo sijalo mi u očima!
I posle, dok je pisala moje ime na svojoj beloj koži!
Ni krvi nije žalila i nisam znao više koja je njena
Niti me je pitala kako sam je našao ni kako sam prošao!
Pored mrkih cuvara i ratnika njenog carstva!
Noseci stvari što smrti kao osmeh poklanjaju.
Sa rukama od krvi i puknutim kamenim srcem oštrim.
Pitala nije da li me ono boli kada mi je rekla ostani!
Ostani tu kraj mene, sve je tvoje sto vidis!
I živi koliko ti se živi,
Dok ovaj svet decu ne poželi radjati!
Ja neću ljubiti više – Božo Popadić Aktus
Ja neću ljubiti više Što si se srce stislo, šta mi te tako muči, zar dosad u životu nikada gubilo nisi? Možda je toga i bilo al’ boljelo ovako nije, jer nikada tako jako ne zavoljeh ženu prije. Ne mogu preboljeti nikad, pa što god samnom bilo, da više mi neće reći “Volim te moje milo” Znam … Настави са читањем “Ja neću ljubiti više – Božo Popadić Aktus”
Što si se srce stislo, šta mi te tako muči, zar dosad u životu nikada gubilo nisi?
Možda je toga i bilo al’ boljelo ovako nije, jer nikada tako jako ne zavoljeh ženu prije.
Ne mogu preboljeti nikad, pa što god samnom bilo, da više mi neće reći “Volim te moje milo”
Znam srce moje bolno da ne možeš prestat’ da voliš, zato ćeš da me mučiš, vječno zbog nje da boliš.
A duša ranjena moja, spremna je da se seli, poslije ljubavi izgubljene neme ni ona više čemu da se raduje, veseli.
Tješe me, lakonski vele, postoje žene druge, no uzalud sve im to je kad usne njene žele.
Ja neću ljubiti više, poslije nje žene druge radije ću ostati vječno u zagrljaju samoće i tuge.
(C) Božo Popadić Aktus