Дан: 20. новембар 2009.

Pamtiće pokoljenja… Arsenije Lalatović

Pamtiće pokoljenja… Otišao je tiho i skromno Kao što je i živio Visokopreosvećeni Patrijarh Njegova duša melemna Imala je mjesta za svakoga Voljnoga i nevoljnoga Dok je hodao među nama Ostavio je u amanet Čovjek da uvijek mora ostati… Živio je vrletno i smjerno Riječju liječio… I pogledom I sada liječi… Življeće Patrijarh vječno Dok … Настави са читањем “Pamtiće pokoljenja… Arsenije Lalatović”

Pamtiće pokoljenja…

Otišao je tiho i skromno
Kao što je i živio
Visokopreosvećeni Patrijarh

Njegova duša melemna
Imala je mjesta za svakoga
Voljnoga i nevoljnoga

Dok je hodao među nama
Ostavio je u amanet
Čovjek da uvijek mora ostati…

Živio je vrletno i smjerno
Riječju liječio… I pogledom
I sada liječi…

Življeće Patrijarh vječno
Dok je ljudi i svijeta
Pamtiće pokoljenja…

Blago je naše što mogasmo
Bitisati u zlo vrijeme…
Sa njegovim preosveštenstvom

Nije bitno koliko ko živi
Već kako – reče Patrijarh
Duša mu carovala…

Otišao je kako je i bitisao
Pamtiće pokoljenja…
Visokopreosvećenog Patrijarha

Човек и Жена…..Александра Младеновић

Човек и Жена   Зашто само пишем и заблуде храним да волеће ме Човек баш због мене саме? Песмама сам залуд хтела да одбраним оној мали комад срца од самоће и таме……   Довеше ме риме крају у улицу слепу, победиле творца, љуштура им постах. А,њу неће хтети,већ Жену осмејану и лепу. Пљунула ме истина, … Настави са читањем “Човек и Жена…..Александра Младеновић”

Човек и Жена

 

Зашто само пишем и заблуде храним

да волеће ме Човек баш због мене саме?

Песмама сам залуд хтела да одбраним

оној мали комад срца од самоће и таме……

 

Довеше ме риме крају у улицу слепу,

победиле творца, љуштура им постах.

А,њу неће хтети,већ Жену осмејану и лепу.

Пљунула ме истина, претворила у прах.

 

Зашто глупа јесам и гојим ту наду,

гују отровницу и коприву и трн?

Кад је одраз ове  недуше данас  тако црн,

а ,кажеш да волиш ме, замишљену,младу.

 

Зашто само певам и заблуду мијем

да волеће ме Човек баш због бића мога?

Песмама сам залуд хтела да се скријем

од будућег тебе и постојања твога.

 

Човек смо и Жена прогнани из раја,

огрезли у греху до самог свршетка.

Безвредни, нек’  тако лутамо без краја,

у играма завођења на концу почетка….

PRELUDIJUM (dvojezično)

PRELUDIJUM Na danima dalekim leta vrelog, ožiljak sećanja … … tamo, gde se sunce propinje do purpurne zore, gde s imenom na ustima trenutci, ne teku više … PRELUDIJ Na oddaljenih dneh vročega poletja zaznamek spomina… …na tistem mestu, kjer se sonce razteza do rdeče zarje, kjer se z imenom na ustih ustavljajo trenutki… Milena … Настави са читањем “PRELUDIJUM (dvojezično)”

PRELUDIJUM

Na danima dalekim
leta vrelog,
ožiljak sećanja …

… tamo,
gde se sunce propinje
do purpurne zore,
gde s imenom
na ustima
trenutci, ne teku više …

PRELUDIJ

Na oddaljenih
dneh vročega poletja
zaznamek spomina…
…na tistem mestu,
kjer se sonce razteza
do rdeče zarje,
kjer se z imenom
na ustih
ustavljajo trenutki…

Milena Sušnik Falle – Slovenija – Pesniška zbirka PROZORNI KRISTALI JUTRA

Magla

Noć, I dva osvetljena prozora Koji lutaju maglom… Sećam se, Gledali smo te prozore Kao i da nije bilo tako davno… Od tada, Ćutali smo u magli I gledali kako prolaze gradom…

Noć,
I dva osvetljena prozora
Koji lutaju maglom…

Sećam se,
Gledali smo te prozore
Kao i da nije bilo tako davno…

Od tada,
Ćutali smo u magli
I gledali kako prolaze gradom…

Otkucaj

Ćutim milion reči I opraštam milion stihova Branim se pogledima Ogledala iz drugih svetova I čuvam te među svojim zapisima… Patim kristalnim suzama I odvodim te linijama mašte Pružam ruke prepune trnova Iz reka koje požar gase Odvučen od ruke koja želi da spase Pamtim te kao prolaznika Kroz kišovitog prozora ovog stana Odškrinut malo … Настави са читањем “Otkucaj”

Ćutim milion reči
I opraštam milion stihova
Branim se pogledima
Ogledala iz drugih svetova
I čuvam te među svojim zapisima…

Patim kristalnim suzama
I odvodim te linijama mašte
Pružam ruke prepune trnova
Iz reka koje požar gase
Odvučen od ruke koja želi da spase

Pamtim te kao prolaznika
Kroz kišovitog prozora ovog stana
Odškrinut malo vetrovima radosti
I pušten noćima da spava
Umoran od svetlosti dana…

Za tebe – Gluščević Milan

    ZA TEBE A kada me sutra probudiš I obećaš da s’ jutrom neće otići tvoje ime Kada na zidu proslošti osvete moje uginu I kada cvećem ispratiš ukus gorčine Obećaću noć za tebe I ukus tvoje topline Okružen slikama tvoje poeme… A kada me sutra osudiš I ostaviš sećanje u hodniku vremena Zaboravi … Настави са читањем “Za tebe – Gluščević Milan”

MilanGluscevic 

 

ZA TEBE

A kada me sutra probudiš
I obećaš da s’ jutrom neće otići tvoje ime
Kada na zidu proslošti osvete moje uginu
I kada cvećem ispratiš ukus gorčine

Obećaću noć za tebe
I ukus tvoje topline
Okružen slikama tvoje poeme…

A kada me sutra osudiš
I ostaviš sećanje u hodniku vremena
Zaboravi da noć je postojala
Kada dve vatre se sudare

Obećaću da ognjište će da ostane;
Danima seku mačevi
A bol golica dlanove…