Добродошли!
Seoska idila Sela su nekada bila puna seljana Ostala je idila, blijeda sjećanja… Svici ne svite, bez purnjave dima… Nestale su sjedaljke, jutra s pijevcima… Ne čuju su volujske rike proplancima Trule teljige u vajatima ugaslima… Sablasna tišina u lednim noćima… Jeza dušom i tijelom se prožima… Sela su bila nekada, eh nekada… Plašim se … Настави са читањем “Seoska idila Arsenije Lalatović”
Seoska idila
Sela su nekada bila puna seljana
Ostala je idila, blijeda sjećanja…
Svici ne svite, bez purnjave dima…
Nestale su sjedaljke, jutra s pijevcima…
Ne čuju su volujske rike proplancima
Trule teljige u vajatima ugaslima…
Sablasna tišina u lednim noćima…
Jeza dušom i tijelom se prožima…
Sela su bila nekada, eh nekada…
Plašim se više nikada…
Č A M A Samoći se vrnuh, k’o ker domu svome……. cvileći na pragu da povratak javi….. preslatka ga čama svog zubima davi…. ostarih, dok stigoh spasu jedinome…. Lanac da l’ me čeka? Vec mašem mu repom…. otežao jezik visi, vučja je sloboda prosta… vraćam se samoći rado, dana već mi dosta.. u … Настави са читањем “Č A M A……..Aleksandra Mladenović”
Č A M A
Samoći se vrnuh, k’o ker domu svome…….
cvileći na pragu da povratak javi…..
preslatka ga čama svog zubima davi….
ostarih, dok stigoh spasu jedinome….
Lanac da l’ me čeka? Vec mašem mu repom….
otežao jezik visi, vučja je sloboda prosta…
vraćam se samoći rado, dana već mi dosta..
u mraku mi lakse biti , kod ociju, slepom…
Gospodaru, ne stavljaj mi omču oko vrata…
drugde nema ovoj šapi mesta da se zgreje…
u kolevci čame ker će glasno da se smeje…
zavijanjem samotana bez sestre i brata….
Samoćo! Gazi me tim stopalom hladnim…
kad drukčije pašče živeti ne ume…
sve naplati čama , al’ sve i razume…
gledam drugog kera i smatram ga jadnim….
jer samoću nema, ni čemu da se vrati…
šutira ga čizma tog blaženstva družnog…
nagrada mi- mirna šapa ovog kera kužnog….
jedino u čami umem, sretna, zalajati….
Aleksandra Mladenovic…..2009.