SUZE
O, suze, tihe izdajice bola,
Vi, tople, slane rečice tuge,
ne vijugajte više!
Zastanite sada na pola…
…noći ove k’o sam život duge…..
Gde podignem kamen, sa srca se sliju,
u modre dubine tonem, razum gubim,
kad Gospoda tražim
blagosilja kišom……
….pa suzama toplim, prostu patnju ljubim…..
Ni korita nova,
ni obala ne dam!
Utehu ne umem naći u Vama.
Na jastuke vlažne duša mi se spušta
bez Vas, bar noćas……
……………..da prilegne sama…..
Kuda, suzo, mogu,
lice svoje skriti,
da po njemu pute ne pohodiš svoje?
Ti, okrutna reko,
pečeš, a ne žežeš!
Vrati mi nazad……
………..srećno srce moje……
