Дан: 25. новембар 2009.

 

Вјечнаја памјат

Небеска Литургија, свето Васкрсеније,
Над Србским Црквама небо јутром руди,
Нит` сунце, нит` мјесец, род свој тужни грије
Старац што нас тјера да будемо људи.

Молитва за Светитеља који земљом ходи,
Драгоцјену љествицу од земље до Неба,
Јагње незлобиво… чувај Га Господе,
Доброта нам Његова родитељска треба.

А Он се на Крсту мирно причестио,
Кротко, побожно, тихо… Попут доброг дјетета,
Благошћу Отаца Светих, с` праведним смијешком уснио,
Уснила Господа самог Његова душа Света.

Плаче Владика, плаче Свештенство,
Плаче Србство неутјешно за Пастиром својим,
Ни у оку моме, ни рањеном срцу, ни сузе ни жала,
Ни безвјерне туге,
Само пред часнејшим Патријархом стојим,
Благослови Свети грешне Божје слуге.

Чудесна ми радост свим бићем завлада,
Моћнија је, помислих, Вјера од очаја,
Свикао је род мој Србски на Крсту да страда,
Ова бол је спона што нас с Богом спаја.

Срећан Ти живот вјечни, вјечне Истине сине,
Срећан Ти повратак Оцу и Сину и Духу Светом,
Срећно Ти Насеље Рајско и слава што никад не гине,
Прокрчи нам стазу Спасења својим ангелским летом.

Невен Милаковић – Ликота