СРЦЕ…једна за срце

СРЦЕ…

Стој ти што куцаш
у грудима мојим
стани на трен
као да не постојим
пусти нек заборавим
и сећање убијем
да чежња што боли
напусти душу што воли
Стани и не куцај по осећањима,
не кажњавај зато што волим,
јер за љубав нећу да молим
утихни и не лупај више,
пусти крв врелу да се стише
нек заборав
на њу сваку успомену обрише
А кад све нестане
и мисао и сан
и сећање на сваки дан
кад спознам
да нигде у мени нема је
ко ни кап кише
ти немо остани,
не закуцај ни јаче ни тише
јер без ње
и нема разлога да куцаш више…

Братислав Богдановић