СЕЋАМ СЕ…

СЕЋАМ СЕ…

Сећам се дана када си отишла
те љубави што се ломи и кида
танка је била та нит да те задржи
ни окренула се ниси,
а ранила си ме до сржи
Сећам се како гледам за тобом
док у мени све се слама
сваким кораком све си ми даља
рањено срце, душа остала сама
Сећам се мрака како се спушта
док нем и сам стојим чекајући
да се вратиш и растераш таму
Свега се сећам заборавио нисам
те очи и осмех због којих живех
Од сећања живим душу ми хране
не дам да време успомене брише
јер са нестанком њих
и мене ће да нестане…

Братислав Богдановић