ZAGRLJAJ – Miladinovic Sandra

ZAGRLJAJ

Moja tuga ne zna ni ulicu ni broj,
pa cesto zaluta kad joj se posreci,
ali, kada je vidim na licu tvom,
od straha prebledim, izgubim dah,
i cujem srce da strasno bije, tik –tak!
Taj trenutak strepnje je bol bez premca,
koji se siri ko reka kada izliva iz korita,
i telo gubi oslonac, razum popusta,
toliko polja iza sebe, a ne umem da krocim,
ostajem bez reci, misao da izustim ni da srocim!
Moja tuga ne zna ni ulicu ni broj,
ali, kada je vidim na licu tvom,
od straha prebledim, izgubim dah,
a, dovoljan je samo tvoj zagrljaj za njen krah!

© Miladinovic Sandra