ВЕЧЕ…

Иза облака, међу звезде
ја бих пошо драга стобом
тамо где се снови гнезде
и не постоји задње збогом
Ту на росу ја бих лего
да крај тебе зору кудим
што те буди тако рано
док те ја у сну љубим
У поход би жељан крено
међу твоје груди бајне
да се међњим ја изгубим
док шапћу ми слатке тајне
А кад сунце дан опече
испод блузе ћу се скрити
да дочекам ново вече
па ти усне опет пити…..

Братислав Богдановић