НОЋ МИ ТЕ ДАЈЕ – Миладиновић Сандра

НОЋ МИ ТЕ ДАЈЕ Ноћ ми те даје, сну пркоси, а ја као “луталица” што се заноси, моћима дара несанице, у мистичности измаглице, дах ти осећам и додира вапај, пољубаца твојих сласт, невиност у сваком покрету среће, привлачност у сваком трзају срца… Куца ли, куца… У улици незнаних што трагају, намах те нађох….!!!! Ах, среће … Настави са читањем “НОЋ МИ ТЕ ДАЈЕ – Миладиновић Сандра”

преузимање

НОЋ МИ ТЕ ДАЈЕ

Ноћ ми те даје, сну пркоси,
а ја као “луталица” што се заноси,
моћима дара несанице,
у мистичности измаглице,
дах ти осећам и додира вапај,
пољубаца твојих сласт,
невиност у сваком покрету среће,
привлачност у сваком трзају срца…
Куца ли, куца…
У улици незнаних што трагају,
намах те нађох….!!!!
Ах, среће моје…..мислила
нисам да ова празнина тако боли,
и моје несвесно ЈА те воли,
као пегави девојчурак…
Недоживљено, занесено,
стидљиво, снено, збуњено….и све…
Зар све то није заборављено?!
Реци ми ноћни лептиру хитно!

Ноћ ми те даје, сну пркоси….
Ноћ ми те даје, јутро односи…
Моја несаницо!!!!
(с) Миладиновић Сандра

Ne znam kome se predajem-Radmila Nastić Antanasijević

Kada će doći dan da ti žrtvu predam što svake noći u snu tražiš je? Ja i ne znam da je to možda danas, Presveta moja! Prerano iz sna budim se, a prekasno iz groba svoga ustajem da bih te srela, i sebe,živu od želje,predala. Gorim ko žrtva božićna da bih pomogla svojim snovima, iz … Настави са читањем “Ne znam kome se predajem-Radmila Nastić Antanasijević”

Kada će doći dan
da ti žrtvu predam
što svake noći u snu tražiš je?
Ja i ne znam da je to možda danas,
Presveta moja!

Prerano iz sna budim se,
a prekasno iz groba svoga ustajem
da bih te srela,
i sebe,živu od želje,predala.

Gorim ko žrtva božićna
da bih pomogla svojim snovima,
iz groba ustala,
moja presveta,
da budem zaklana il raspeta,
kako bih se ponovo rodila,
pusta moja želja vaskrsla.

Želim da ti se podam,
žrtvu predam,
Presveta moja-pomisli grešna!

Још који сат

  Поглед на сен што успавано њише таму Додир затурен у неком оковратнику Пољубац пролазности Крај куфера стрпљивости Док Траје још који сат Година ова И ево ме како наново распремам Сваки промашај Затурену мисао Ненадан осмејак Траг трагова закаснелих Ил намерно одложених За овај мах Неонски удар емоција У ћелијама тог молекула Што атоме … Настави са читањем “Још који сат”

 

Поглед на сен што успавано њише таму
Додир затурен у неком оковратнику
Пољубац пролазности
Крај куфера стрпљивости
Док Траје још који сат
Година ова

И ево ме како наново распремам
Сваки промашај
Затурену мисао
Ненадан осмејак
Траг трагова закаснелих
Ил намерно одложених
За овај мах

Неонски удар емоција
У ћелијама тог молекула
Што атоме разбија
На још милионе зракастих аура
Constanta је ипак линеарна

Фреквенције времена упредају се у прореде
Одјекује херц ко громада одваљен од мајке природе
Тако и ја љубави
Ко озонски омотач Сагорела
А једна кап би ме оживела

Мада
Јесам ли филозоф, песник ил хемичар
Физичар знам да нисам
Сем кад поспремам
Раздвајам
Цепам а неделим
Сједињена космосом и временом
У тродимензионалној слици
ове Жене

Ex

Од тебе до мене
Све науке су неуке
Све спознаје непознате
Све једначине синтагме
Које се умножавају Мислима
Чак ми је и и говор Дефиниција
Којом се Вера у Вери Потире
Да би одсјај Верујућег
Опет Аморфно сплела
У ту Љубав од пепела

Ево распремам
Некрпим
Неопшивам
Немам тог сребрног праха
Да конацe Занавек Закивам

Бацам
Одбацујем
Не желим
Перем па
Кидам
Хемијским процесима
Разних удаха
Себе од тебе Откивам

И тако мах по мах
Док тихујем правоверну молитву
Да Докажем
Како јачина није у маси
Већ само у снази ума
Чојством одабрано
Твоје или моје
Све једно
Наше

И док титрамо на последњим струнама
Што оста од године ове
Ево поздрављам се са тобом ко скитница ил
Просјак све једно је
Драги мој Професоре
У љубави наука нема дефиниције
А Живот нам довољно
Оставља изборе!

VENERA UMIRE milka vukic vujnovic

“Kosulja plava” . Gledamo lice kristalno Oci biserne … A dusu- od pene Dok lagano Jedva hoda Isod njenih stopala Dajmant svakom poklanja Svima nam osmijeh je dala Dok oci joj Ka nebu hire U sebi vristim Boze, NE Venera umire!

“Kosulja plava”

.

Gledamo lice kristalno

Oci biserne

…

A dusu- od pene

Dok lagano

Jedva hoda

Isod njenih stopala

Dajmant svakom poklanja

Svima nam osmijeh je dala

Dok oci joj

Ka nebu hire

U sebi vristim

Boze, NE

Venera umire!

BUĐENJE U ZORU – Milovan Petrović

Probudi me miris tvoje kose na jastuku rasute kraj mene, gledao sam niz jastuk dok pada ko slapovi niz padine, stene. Gledao sam usnule ti oči, dva dragulja sa tajnom u sebi sakrivenom u zvezdanom svodu ni čarobnjak otkrio je ne bi. Pratio sam tvoje uzdisaje, šta li sada tvoje srce sanja da li mene, … Настави са читањем “BUĐENJE U ZORU – Milovan Petrović”

Probudi me miris tvoje kose
na jastuku rasute kraj mene,
gledao sam niz jastuk dok pada
ko slapovi niz padine, stene.

Gledao sam usnule ti oči,
dva dragulja sa tajnom u sebi
sakrivenom u zvezdanom svodu
ni čarobnjak otkrio je ne bi.

Pratio sam tvoje uzdisaje,
šta li sada tvoje srce sanja
da li mene, našu ljubav večnu
il je samo tvoj način disanja.

Gledao sam tvoje ruke bele
što tražiše nešto po krevetu
dodirnu ih i osmeh ti videh,
nežni osmeh najlepši na svetu.

Ti se sneno tad nadamnom izvi
svoju glavu na grudi mi stavi
to prelepo buđenje u zoru,
kako može da se zaboravi?

Milovan Petrović

–

СЈАЈНА ЗВЕЗДО!!!!! – Миладиновић Сандра

СЈАЈНА ЗВЕЗДО!!!!! Дaлеко си мила моја мајко, мисли лете теби као ласте, ја све чешће корим себе самог, за све твоје будне ситне сате… Младост лудост, носила ме снага, разум често оставих уз пут…. Усна бледих и дрхтавих руку, ћутала си када сам био љут… Као тиха сенка што ме прати, озарена била би на … Настави са читањем “СЈАЈНА ЗВЕЗДО!!!!! – Миладиновић Сандра”

beba

СЈАЈНА ЗВЕЗДО!!!!!

Дaлеко си мила моја мајко,
мисли лете теби као ласте,
ја све чешће корим себе самог,
за све твоје будне ситне сате…

Младост лудост, носила ме снага,
разум често оставих уз пут….
Усна бледих и дрхтавих руку,
ћутала си када сам био љут…

Као тиха сенка што ме прати,
озарена била би на трен,
кад би осмех на уснама мојим,
ти видела макар као сен…

А, ја ношен ветровима јутра,
прошао бих понекад без збогом,
опрости ми мила моја мајко,
део мене увек је са тобом…

Светом лутам, срећем разне очи,
ни једне ме на тебе не сећају,
али понекад када се погледам,
тебе видим у том огледалу…

Сви старимо пролазе године,
твоје боре боле када их гледам,
као вила била си некада,
још ту слику као дете недам…

Не признајеш ни сада као некад,
са болима сама битке бијеш,
па се питам како мајка само,
јецај душе може да сакрије?

Мени кажу, ретко те виђају,
тад мом срцу није лако знај….
ниси сама у дому си топлом…
То помислим да ми прође дан!

Не брини мој анђео чувару,
у даљини и ја свијам гнездо,
топле руке с’ пута ме чекају,
и радуј се моја сјајна звездо!

(с) Миладиновић Сандра

ПОСВЕЋЕНО ВОЉЕНОМ БРАТУ СЛАВИШИ МИЛАДИНОВИЋ

PIJANE SU MOJE ZORE – Milovan Petrović

Pijane su moje zore opile ih noći duge lutao sam noći cele bežao sam ja od tuge. Pijani su dani moji ispir’o sam tugu vinom tražio sam ja utehu i jecao nad sudbinom. Pijana je sudba moja kud me ona kleta vodi zašto uvek loša sreća mora mene da pogodi. Pobeći ću ja od tuge … Настави са читањем “PIJANE SU MOJE ZORE – Milovan Petrović”

Pijane su moje zore
opile ih noći duge
lutao sam noći cele
bežao sam ja od tuge.

Pijani su dani moji
ispir’o sam tugu vinom
tražio sam ja utehu
i jecao nad sudbinom.

Pijana je sudba moja
kud me ona kleta vodi
zašto uvek loša sreća
mora mene da pogodi.

Pobeći ću ja od tuge
pobeći ću jednog dana,
čekaće me sreća negde
samo zame nasmejana.

Pobeći ću od zle sudbe
ostaće i ona sama,
zarašće mi, isceliti,
i poslednja bolna rana.

Pobeći ću i od sebe
jer čekati više neću,
pronaći me tuga neće
kada sretnem svoju sreću.

Milovan Petrović

–