Pijane su moje zore
opile ih noći duge
lutao sam noći cele
bežao sam ja od tuge.
Pijani su dani moji
ispir’o sam tugu vinom
tražio sam ja utehu
i jecao nad sudbinom.
Pijana je sudba moja
kud me ona kleta vodi
zašto uvek loša sreća
mora mene da pogodi.
Pobeći ću ja od tuge
pobeći ću jednog dana,
čekaće me sreća negde
samo zame nasmejana.
Pobeći ću od zle sudbe
ostaće i ona sama,
zarašće mi, isceliti,
i poslednja bolna rana.
Pobeći ću i od sebe
jer čekati više neću,
pronaći me tuga neće
kada sretnem svoju sreću.
Milovan Petrović
–
(Прочитано: 42 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.278.874 пута)