Поглед на сен што успавано њише таму
Додир затурен у неком оковратнику
Пољубац пролазности
Крај куфера стрпљивости
Док Траје још који сат
Година ова
И ево ме како наново распремам
Сваки промашај
Затурену мисао
Ненадан осмејак
Траг трагова закаснелих
Ил намерно одложених
За овај мах
Неонски удар емоција
У ћелијама тог молекула
Што атоме разбија
На још милионе зракастих аура
Constanta је ипак линеарна
Фреквенције времена упредају се у прореде
Одјекује херц ко громада одваљен од мајке природе
Тако и ја љубави
Ко озонски омотач Сагорела
А једна кап би ме оживела
Мада
Јесам ли филозоф, песник ил хемичар
Физичар знам да нисам
Сем кад поспремам
Раздвајам
Цепам а неделим
Сједињена космосом и временом
У тродимензионалној слици
ове Жене
Ex
Од тебе до мене
Све науке су неуке
Све спознаје непознате
Све једначине синтагме
Које се умножавају Мислима
Чак ми је и и говор Дефиниција
Којом се Вера у Вери Потире
Да би одсјај Верујућег
Опет Аморфно сплела
У ту Љубав од пепела
Ево распремам
Некрпим
Неопшивам
Немам тог сребрног праха
Да конацe Занавек Закивам
Бацам
Одбацујем
Не желим
Перем па
Кидам
Хемијским процесима
Разних удаха
Себе од тебе Откивам
И тако мах по мах
Док тихујем правоверну молитву
Да Докажем
Како јачина није у маси
Већ само у снази ума
Чојством одабрано
Твоје или моје
Све једно
Наше
И док титрамо на последњим струнама
Што оста од године ове
Ево поздрављам се са тобом ко скитница ил
Просјак све једно је
Драги мој Професоре
У љубави наука нема дефиниције
А Живот нам довољно
Оставља изборе!