VRATITE MIR – Milica Perun Ivanović

Duše moje kuč

Izgubilo vrijeme

U čije je ruke

Nek’ ga vrati Bogu

Život mi je  dao

Na nju ima pravo

Zloruka osoba

Ključem što barata

Na đavoljoj bravi

Da otvori vrata

Bura da je vije

Slamaju talasi

Vratite mi dušu

Da se bolna skrasi

 

Iz neobjavljenog rukopisa

143 ПУТА ПРОЧИТАНО

САЊАЛА СИ… – Дуле Р. Пауновић

С тугом у срцу сонет посвећујем Девојчици

После много година патњи сада твој сан гледам:

заборавила си га, али ја га забораву недам.

После много година, о нашој љубави сонет пишем:

заборавила си све, то ме боли, зато болно уздишем.

 

А сањала си: да ти лепо лице прекрива вео бели,

на прсту – бурму моју, на грудима – цвет пропупели.

Сањала си, сећам се, да те преносим преко прага…

сањала си, сањала… озарена, а ја те волех, моја драга.

 

Твоји снови у мојој души и данас живе:

сада ја њих сањам, живим их у зоре суморне и сиве:

они су моја коб, судбина али и једина нада…

 

они су ми све. Зато и сада одем, као некада

крај реке, на литицу, где смо загрљени и срећни снили

волели се, у љубав веровали и срећни, срећни смо били.

 

Дуле Р. Пауновић

 

 

 

 

 

137 ПУТА ПРОЧИТАНО

NEMAN – Milica Perun Ivanović

MilicaIP

NEMAN

Otimam se uzalud
                     Proždire me tuga 

                    

U čeljusti njene
                     Svaki dio mene 

                    

Pratioc mi vjeran
                    Sve do sudnjeg dana                   

                  

Ko’ Bog da ne gleda
                    Kolika mi je drama

 

(C) Milica Perunović-Ivanović
Iz neobjavljenog rukopisa

156 ПУТА ПРОЧИТАНО

SKRIVENA PJESMA – Božo Popadić Aktus

Skrivena pjesma

 

Ovo je skrivena pjesma,
puna ljubavi.
Skrio sam je na mjestu
našeg prvog susreta,
kao pod mahovinom
stoljetnog hrasta,
na mjestu
kome se vraćaš,
kao i ja.

Tamo gdje su nam srca
prvi put
ljubavnim titrajima
zatitrala.
Na mjestu na koje se
kao lopovi prikradamo
ponekad,
da osjetimo onu slast
krađe misli
punih ljubavi.
ovo je pjesma samo za tebe
jedina moja ljubavi,
moja voljena.

 

193 ПУТА ПРОЧИТАНО

ВЕСЕЛА МЕНАЖЕРИЈА – Дуле Р. Пауновић

ВЕСЕЛА МЕНАЖЕРИЈА

Једна причљива баба

и још једна крекетава жаба

дигле су велику грају

па су се само оне чуле у крају.

 

Причале су празну причу неку

и тако су пробудиле у грму зеку.

Зека отвори сањиве очи

па пред бабу и жабу искочи.

 

И… жаба у воду скочи,

баба исколачи ракијаве очи,

прекрсти се три пута брзо

и упита се: који се ђаво на њу наврзо ?

 

Одговор сачекала није

да што пре побегне – беше јој милије.

Бежи баба, све репате ђаволе псује

а зека бели само се мудро осмехује,

 

па утврди: и ја сам јунак данас постао

још вели: и најслађу травку да би дао

да неко песму испева и ово види

да се његов род више ничег не стиди.

 

Дуле Р. Пауновић

166 ПУТА ПРОЧИТАНО