Борислава ДВОРАНАЦ, К Е Р

Борислава ДВОРАНАЦ К Е Р Као кер на њиви моја душа живи. Пита се шта је згрешио, Зашто је кажњен да буде сам. Плаши се звукова у тами. Храну му отимају силници. Он не мари. Жели да се врати кући, газди, Ал нема где. Тамо њему више није место. Неко друго куче тим двориштем лаје. … Настави са читањем “Борислава ДВОРАНАЦ, К Е Р”

Борислава ДВОРАНАЦ

К Е Р

Као кер на њиви моја душа живи.
Пита се шта је згрешио,
Зашто је кажњен да буде сам.
Плаши се звукова у тами.
Храну му отимају силници.
Он не мари.
Жели да се врати кући, газди,
Ал нема где.
Тамо њему више није место.
Неко друго куче тим двориштем лаје.
Мора да престане да рони сузе.
Да схвати да никада неће да се врати.
Да се задовољи са то мало хране.
Ретким благим додиром очију бившег газде.
Да преживи,
Јер носи нови живот у себи.
Једно мало куче на њиви лаје.
Чува га кер од свих
И од бившег газде.
Научио је сам да преживи на пустој њиви!
__________________________________________
(,,Ледени људи”, истоимени циклус, 2010.)

Peko LALIČIĆ, Iz ,,VRTOGLAVICA UMA”

Peko LALIČIĆ Između čekića i nakovnja smo – zbog velike nužde. Kad god nam se neko veliki ispreči, setimo se kondoma. Svi koji nose jaja, nemaju muda. Imam Sidu. Nemam alternativu. Ne vucite me za jezik, već pišam uz vetar ! _____________________________ (,,Vrtoglavice uma” 2007.)

Peko LALIČIĆ

Između čekića i nakovnja smo –
zbog velike nužde.

Kad god nam se neko veliki ispreči,
setimo se kondoma.

Svi koji nose jaja,
nemaju muda.

Imam Sidu.
Nemam alternativu.

Ne vucite me za jezik,
već pišam uz vetar !
_____________________________
(,,Vrtoglavice uma” 2007.)

СРЦЕ…једна за срце

СРЦЕ… Стој ти што куцаш у грудима мојим стани на трен као да не постојим пусти нек заборавим и сећање убијем да чежња што боли напусти душу што воли Стани и не куцај по осећањима, не кажњавај зато што волим, јер за љубав нећу да молим утихни и не лупај више, пусти крв врелу да … Настави са читањем “СРЦЕ…једна за срце”

СРЦЕ…

Стој ти што куцаш
у грудима мојим
стани на трен
као да не постојим
пусти нек заборавим
и сећање убијем
да чежња што боли
напусти душу што воли
Стани и не куцај по осећањима,
не кажњавај зато што волим,
јер за љубав нећу да молим
утихни и не лупај више,
пусти крв врелу да се стише
нек заборав
на њу сваку успомену обрише
А кад све нестане
и мисао и сан
и сећање на сваки дан
кад спознам
да нигде у мени нема је
ко ни кап кише
ти немо остани,
не закуцај ни јаче ни тише
јер без ње
и нема разлога да куцаш више…

Братислав Богдановић

ПРОЛЕЋЕ…

ПРОЛЕЋЕ… Ево стиже опет то пролеће врати нам сунце и прегршт среће и док то гледам несто ме чуди какве ли какве у мени бујају ћуди Око плаво неда ми мира док га гледам срце ми свира мислим сад ће осецај да прође ал све поквари то пролеће сто дође Мирише цвеће, дрвеће, трава а … Настави са читањем “ПРОЛЕЋЕ…”

ПРОЛЕЋЕ…

Ево стиже опет то пролеће
врати нам сунце и прегршт среће
и док то гледам несто ме чуди
какве ли какве у мени бујају ћуди

Око плаво неда ми мира
док га гледам срце ми свира
мислим сад ће осецај да прође
ал све поквари то пролеће сто дође

Мирише цвеће, дрвеће, трава
а мене од тог дечака боли глава
не видим сунце и одсјај блага
памет ми узе његов осмех драг

Сто од љубави не могу да живим
ја свет сто буја и пролеће кривим
у зао час оно је дошло
боље да није можда би ме прошло

Кад ће та зима ил боље лето
да ми помогну да заборавим све то
јер ако пролеће дуже потраје
срце сто за њега куца почеће да ме одаје…

Братислав Богдановић

ПЕСМА ЗВЕЗДАНИ…

ПЕСМА ЗВЕЗДАНИ… О ти што ти име звезде красе да лепша си од њих у крају зна се док ме гледаш топлотом зрачиш снове ми дајеш, а живот значиш Очи твоје небески су сјај погледај ме њима снаге ми дај и осмех твој тако драг и мио учини да заборавим ко сам и где био … Настави са читањем “ПЕСМА ЗВЕЗДАНИ…”

ПЕСМА ЗВЕЗДАНИ…

О ти што ти име звезде красе
да лепша си од њих у крају зна се
док ме гледаш топлотом зрачиш
снове ми дајеш, а живот значиш
Очи твоје небески су сјај
погледај ме њима снаге ми дај
и осмех твој тако драг и мио
учини да заборавим ко сам и где био
А коса твоја та дивна свила
привлачи ме снажно ко нека сила
ноге ме издају срце ме боли
месече реци звезди да ме заволи
Због тебе више не волим дан
у звезде гледам док чекам сан
и кад он однесе мисли моје
осетим како то трепере очи твоје…

Братислав Богдановић

ПАТЊА…

ПАТЊА… И кад сам летео и кад сам клечао и патио, твојом сам се лепотом златио Волевши те превише дадох ти све и од тога више, ту сам љубав животом платио Ал ни смрт не покида осећаје моје, да још живота имам опет бих се теби вратио и због тебе патио… Братислав Богдановић

ПАТЊА…

И кад сам летео
и кад сам клечао и патио,
твојом сам се лепотом златио
Волевши те превише
дадох ти све
и од тога више,
ту сам љубав
животом платио
Ал ни смрт
не покида осећаје моје,
да још живота имам
опет бих се теби вратио
и због тебе патио…

Братислав Богдановић

BRODOLOMCI – Miladinovic Sandra

BRODOLOMCI Ko si ti moja nevoljo, sto mucim zbog tebe muke? Odakle si, ko te je poslao? Ima li smisla da pitam? Sve u zivotu je tajna…. Ako je doznas sam, znas sta je istina prava, i ko je za tebe bitan! A, ko je to!? Mozda neznanci, mozda zvuci ko praporci, sto nocima ludo … Настави са читањем “BRODOLOMCI – Miladinovic Sandra”

BRODOLOMCI

Ko si ti moja nevoljo,
sto mucim zbog tebe muke?
Odakle si, ko te je poslao?
Ima li smisla da pitam?
Sve u zivotu je tajna….
Ako je doznas sam,
znas sta je istina prava,
i ko je za tebe bitan!
A, ko je to!?

Mozda neznanci,
mozda zvuci ko praporci,
sto nocima ludo zvone…
Mozda tamburasi i kraj,
jer toga si svestan i znaj,
da i brodolomci vole!

Ko si ti moja nesreco,
sto iz neznanja te srecom zovem?!
Odakle si, gde si ponikla?
I da li treba da znam
da si ti jedan san,
i to samo noci ove!
Znas da je istina prava,
da zlo nikada ne spava!
A, kako to?!

Mozda ledeni bregovi,
smetovi i snegovi,
vetrovi sto polja vole!
Mozda tamburasi i kraj,
jer toga si svestan i znaj,
da i brodolomci vole!

Ko si ti moja brigo,
moja neproticana knjigo, sto bolis?!
Odakle si, znas li da volis?
I da li sebe da krivim,
zbog jake zelje da zivim?
Sto nocima pevam do zore,
i pricam stihove nove,
totalnom neznancima….
Makar me smatrali ludom,
sve smatracu nebeskim cudom!
A, znam zasto ja…..

© Miladinovic Sandra

SOKOLICA – Miladinovic Sandra

SOKOLICA Probudi me kao povetarac, sto leluja niz uzrela polja, naslonjena uz stablo starog hrasta, oseticu nezna krila tvoja! A, moj pogled negde u daljini, zastao je dok sanjarim ovde, misli su me odvele daleko, u oazu kraj izvora vode! Probudi me ljutiti se necu, i trgni me, u stvarnost me vrati, o, sagni se … Настави са читањем “SOKOLICA – Miladinovic Sandra”

SOKOLICA

Probudi me kao povetarac,
sto leluja niz uzrela polja,
naslonjena uz stablo starog hrasta,
oseticu nezna krila tvoja!
A, moj pogled negde u daljini,
zastao je dok sanjarim ovde,
misli su me odvele daleko,
u oazu kraj izvora vode!
Probudi me ljutiti se necu,
i trgni me, u stvarnost me vrati,
o, sagni se ovlas me poljubi,
mi sanjari, znaj uvek smo mladi!!!!
Unesi se ocima u moje,
ta magija uvek ti uspeva,
sve oko nas buja, cveta, raste,
priroda je nama podredjena!
Ovog trena osecam da ptice,
sva stvorenja livada i suma,
osluskuju nase reci, kretnje,
Raj u malom za nas – dva slavuja!
Osecas da lisce smelo sumi,
melodiju koju nismo culi,
ko’ orkestar ceo da se slio,
poput reke s’ nama da bi bio!?
Probudi me, jer svesna sam trena,
kad se masta i java mesaju,
u toj klopci ja sam zarobljena,
o , da li je takva svaka zena!?
A, ti rukom prodji mi kroz kosu,
kraj uva mi nesto slatko sapni,
svaku strunu moje duse ti znas,
virtouz si sto me spretno prati!
Sokolicu tesko je voleti,
ona leti, pa se zaboravi,
voli nebo plavo i daljine!
Ne brani joj nikad da se vine!

© Miladinovic Sandra

ЗУБИЋ …једна за одрастање

ЗУБИЋ … Има један доктор прави где не мораш да се скинеш довољно је ето само да баш добро добро зинеш шта он лечи питаш себе а већ слутиш да тај прави ради нешто баш о глави и док срце већ ти зебе ето њега, тог лекара личи просто на другара сав насмејан и у … Настави са читањем “ЗУБИЋ …једна за одрастање”

ЗУБИЋ …

Има један доктор прави
где не мораш да се скинеш
довољно је ето само
да баш добро добро зинеш
шта он лечи питаш себе
а већ слутиш да тај прави
ради нешто баш о глави
и док срце већ ти зебе
ето њега, тог лекара
личи просто на другара
сав насмејан и у шали
каже мени зини мали
онај зубић што се клима
он извади сад пред свима
па га држи, показује
ко да никад видо није
да пред школу једно дете
има зубић што се клати
то би доцо моро знати…

Братислав Богдановић

БУЂЕЊЕ… па једна за буђење

БУЂЕЊЕ… Док гледам те снену и босу сретан што мрсих ти косу са усана твојих покупих росу радост ми обузима груди љубав ко сведок нека ми суди да волећу те живот цео ове ноћи теби сам се заклео Отвараш очи поглед ти мио лепа си ко сан што сам снио ти снови дивни посташе јава … Настави са читањем “БУЂЕЊЕ… па једна за буђење”

БУЂЕЊЕ…

Док гледам те снену и босу
сретан што мрсих ти косу
са усана твојих покупих росу
радост ми обузима груди
љубав ко сведок нека ми суди
да волећу те живот цео
ове ноћи теби сам се заклео
Отвараш очи поглед ти мио
лепа си ко сан што сам снио
ти снови дивни посташе јава
у грудима мојим где ти душа спава
Не плаши ме више време што тече
уз љубав такву старост не пече
кад године прођу препуне среће
схватиш да проживео си оно највеће
Снивај ми мила не отварај очи
нек јутро не покида траг ноћи
и шум корака твојих
што жељно чеках када ће ми доћи…

Братислав Богдановић