IN VINO VERITAS – Споменка Денда Хамовић

Капи кô рубини зрцале се зреле Расцвета им рујни Божји нектар груди Жедне усне пију, жеље се преплеле Из чокота сласти семе страсти буди. Руде пламте плоти, цветају опојне Бујни буке непца и усне помами Плете венце лозне немир мисли тајне И заигра грешно – еха миље мами. In vino veritas – ниже страсне сате … Настави са читањем “IN VINO VERITAS – Споменка Денда Хамовић”

Капи кô рубини зрцале се зреле
Расцвета им рујни Божји нектар груди
Жедне усне пију, жеље се преплеле
Из чокота сласти семе страсти буди.

Руде пламте плоти, цветају опојне
Бујни буке непца и усне помами
Плете венце лозне немир мисли тајне
И заигра грешно – еха миље мами.

In vino veritas – ниже страсне сате
Из капљица лију, компонују игру
Омамљена тела кô сунцокрет прате

Предају се жарна рубина таласу.
Рефлексија сија и заврти чигру –
Вир винске истине звездицама засу.

ЈАСНОЋА – Љубодраг Обрадовић

  ЈАСНОЋАПокошеним ливадама шетами сам покошен животом.Ветар сам,здробљен костурима дрвећа.Мрав сам,а сплав ме носи, туђом руком вођен,у царства непознатих страхота.Луд сам скорои сит догађаја лажних,у свету лажном,где подлаци лижу чизме подлацимаи добро пролазе.Где поштене кичмеи кад искривљене мoлe,шут у задњицу добијуи ништа више.Сит сам живота,а сено тако заносно миришеи питања нова намеће. Смисао?Да ли га … Настави са читањем “ЈАСНОЋА – Љубодраг Обрадовић”

 


ЈАСНОЋА



Покошеним ливадама шетам
и сам покошен животом.

Ветар сам,
здробљен костурима дрвећа.
Мрав сам,
а сплав ме носи,
туђом руком вођен,
у царства непознатих страхота.
Луд сам скоро
и сит догађаја лажних,
у свету лажном,
где подлаци лижу чизме подлацима
и добро пролазе.
Где поштене кичме
и кад искривљене мoлe,
шут у задњицу добију
и ништа више.
Сит сам живота,
а сено тако заносно мирише
и питања нова намеће.

Смисао?
Да ли га има?
Живот има дражи?
Циљеви постоје?
Надај се, надај,
поштена душо.
И дођи, похвали се,
кад будеш чуо,
да твоја сорта
и твоје братсво,
насмејани шетају.
Настави са читањем “ЈАСНОЋА – Љубодраг Обрадовић”

MILOSRDNI ANĐEO – Dragojlo Jović

МИЛОСРДНИ АНЂЕО Опет је Март на брдовитом Балкану, А по земљи мојој изникле висибабе, Баш као године оне пре двадесет лета, Кад бомбе ранише детињство мог детета. “Јуначки” са неба бацали су бомбе, Са Јадрана плавог слали нам ракете, Да ли ће им икад свевишњи судити, Што из најслађег сна, пробудише ми дете. “Милосрдни Анђео” … Настави са читањем “MILOSRDNI ANĐEO – Dragojlo Jović”

МИЛОСРДНИ АНЂЕО

Опет је Март на брдовитом Балкану,
А по земљи мојој изникле висибабе,
Баш као године оне пре двадесет лета,
Кад бомбе ранише детињство мог детета.

“Јуначки” са неба бацали су бомбе,
Са Јадрана плавог слали нам ракете,
Да ли ће им икад свевишњи судити,
Што из најслађег сна, пробудише ми дете.

“Милосрдни Анђео” рушио ми градове,
Гађао мостове, фабрике и села,
О Боже драги ако си то видео, па
Казни крвнике за та гнусна дела.

Од њиховог милосрђа горела ми земља,
Ни њива ни бразда не остаде цела,
Од љубави Анђела сад су гробља пуна,
А злотворима на глави стоји црна круна.

Са том црном круном долазе нам често,
Злочинци се враћају на крваво место,
Иза чијих корака прљави трагови,
О себи певају да су мировњаци, чаробни магови.

А сад нешто мислим, није ли грехота,
Што им мрачне жеље шаљем све по дану,
Па кад свећу палим и Богу се молим,
Да им свима кости у једну урну стану.

А Српска је душа велика ко небо,
Изнедрила Теслу да планета светли,
Давала туђину кад имала није,
У генима мог рода, не отми ичије.

И Март ће да прође, ал памћење несме,
Да силници моћни рушише нам земљу,
Гађаше возове, пијаце, Милицу на ноши,
Растурише све, ал нам душа оста,
Да се са злом бори , да дочека госта.

А времена памте да је Балкан врео,
Да несреће многе баш одавде крећу,
Али земља моја све стоички трпи,
И још чвршће држи Лазареву свећу.

NIŠTA-Miroslav Krnjeta

Kada misliš da si moćan pogledaj u oblake neba, videćeš koliko si slabašan ne možeš bez mrve hleba. Kada umisliš da oduzimaš dah shvatićeš stari se,postaješ prah. Želiš da menjaš vreme čoveče reši prvo male probleme. Kada likuješ što si bogat uspori čoveče,točak se okrene, sutra si bedan i rogat plakaćeš zbog bahatosti nesmotrene. Kada … Настави са читањем “NIŠTA-Miroslav Krnjeta”

Kada misliš da si moćan
pogledaj u oblake neba,
videćeš koliko si slabašan
ne možeš bez mrve hleba.

Kada umisliš da oduzimaš dah
shvatićeš stari se,postaješ prah.
Želiš da menjaš vreme
čoveče reši prvo male probleme.

Kada likuješ što si bogat
uspori čoveče,točak se okrene,
sutra si bedan i rogat
plakaćeš zbog bahatosti nesmotrene.

Kada osećaš da si sila
lažeš čoveče,
plašiš se mračnih vila
znaš da silu vatra peče.

Kada misliš da si gazda sveta
pogledaj zvezdu daleku
tamo ne može tvoja peta,
bez običnog mosta
ne možeš preći ni malu reku.

Kada si na vrhu gore
na hiljaditom kilometru,
pogledaj silno more,shvatićeš,
ti si čoveče prah na vetru.

Misliš da si moćno velik
a trčiš u rupu poput miša,
brzo se topi moćni lik
kad je grmljavina ili kiša.

Smrtni čoveče smiri želje
čoveče ne budi egoista,
vreme nas sve melje
ljudi shvatite,mi smo ništa.

Огледало стварности – Петар Савић

Огледало стварности Из крајности у крајност, чарна и гнусна ова је стварност. Усред бескрајног броја звезда огледа се и она једна, већа од свих осталих, али мрачна и бледна. Ћутљиве су постале природне силе, сестра светлости одувек беше тама, под сјајем њеним су се скриле, сенке без трунке срама. Свет у разбијеном огледалу изобличене илузије … Настави са читањем “Огледало стварности – Петар Савић”


Огледало стварности

Из крајности у крајност,
чарна и гнусна ова је стварност.
Усред бескрајног броја звезда
огледа се и она једна,
већа од свих осталих,
али мрачна и бледна.

Ћутљиве су постале природне силе,
сестра светлости одувек беше тама,
под сјајем њеним су се скриле,
сенке без трунке срама.

Свет у разбијеном огледалу
изобличене илузије реалности,
где однео је враг шалу
у остатку стаклића стварности.

Само блед одсјај
у помраченој свести
даје наду на „рај“
спашава од лоших вести.

 

Љубав на једну ноћ – Петар Савић

Љубав на једну ноћ   Воли ме ноћас девојко из дечачких снова, љуби ме снажно, јако, буди ноћас само моја.   У правој љубави нема граница, живот постоји ради весеља, препусти се игри варница, буди ноћас моја остварена жеља.   Одреши чворове устајалих принципа, прескочи преко моралног прага,  дозволи страсти да те обасипа, буди ноћас … Настави са читањем “Љубав на једну ноћ – Петар Савић”

Љубав на једну ноћ

 

Воли ме ноћас девојко

из дечачких снова,

љуби ме снажно, јако,

буди ноћас само моја.

 

У правој љубави нема граница,

живот постоји ради весеља,

препусти се игри варница,

буди ноћас моја остварена жеља.

 

Одреши чворове устајалих принципа,

прескочи преко моралног прага,

 дозволи страсти да те обасипа,

буди ноћас само моја драга.

 

Рашири крила вечне слободе,

осети лепршавост тренутка,

нека те само осећаји воде,

буди ноћас само моја лутка.

 

Наша срца су унисона мелодија,

 чаробна врелина нас је опила

и месец од зависти руменије сија,

буди ноћас само моја мила.

 

Лебди у правцу магичних осећања,

 Пожели да не наступи нови дан,

нека ова ноћ буде вредна сећања,

буди ноћас на јави мој сан.

 

Mоја остварена жеља, драга,

моја лутка, мила, на јави мој сан,

сутра од нас неће остати ни трага,

јер сутра даље ја настављам сам.

 

Можда ће нам на праг чекања

трајна љубав обома једном доћ’,

али ноћас заустави сва надања,

јер ово је љубав на једну ноћ.

 

 

 

Неколико песама – Андреја Врањеш

  ПОСПАНИ У ЈУГОСЛАВИЈАМА Кад су мисли мишљења откривале, када смо оно што смо волели у сновима покушавали срести, када је све било толико прејасно, шта су мислили на сцени обмана, када је све што је било наше изгубило нас, када су једине наде биле жеље, да одемо загрљени богатством прошлости, у нека склоњенија сутра. … Настави са читањем “Неколико песама – Андреја Врањеш”

 


ПОСПАНИ У ЈУГОСЛАВИЈАМА

Кад су мисли мишљења откривале,
када смо оно што смо волели у сновима покушавали срести,
када је све било толико прејасно,
шта су мислили на сцени обмана,
када је све што је било наше изгубило нас,
када су једине наде биле жеље,
да одемо загрљени богатством прошлости,
у нека склоњенија сутра.

ПАРИСКИ ВИДИЦИ

Лепотом загледан,
Нотр Дам радује векове,,
Лувр отвара тишине,
Монмартр и Монпарнас,
боје слободу квадрила,
има ли овде ишта да светлост није,
весеље духа,
или да није тиха објава стила.
Настави са читањем “Неколико песама – Андреја Врањеш”

УТЈЕХА – Ђорђе Врањеш

УТЈЕХА Вријеме није лијек, осим за преварене, не може се ништа сакрити, што је већ једном лице увреде Сунцу показало. Тегли своје вреле ожиљке ушинути човјече, као просјак непланиране путеве, и не заборављај никада, да ти је патња највјернији друг, само зато што од свих бића, једино човијек труне у срцу. © Ђорђе Врањеш.

УТЈЕХА

Вријеме није лијек,
осим за преварене,
не може се ништа сакрити,
што је већ једном лице увреде Сунцу показало.
Тегли своје вреле ожиљке ушинути човјече,
као просјак непланиране путеве,
и не заборављај никада,
да ти је патња највјернији друг,
само зато што од свих бића,
једино човијек труне у срцу.

© Ђорђе Врањеш.

ЈЕДАН ТРЕН, ЈЕДНА СУЗА – Латинка Ђорђевић

  ЈЕДАН ТРЕН, ЈЕДНА СУЗА Не желим пукотине у нашем дружењу, нит пријатељско раме за плакање, нит последњу станицу свеске небеске. Мрвећи моје осмехе, нећу да правдаш дане умора и тескобе… Ствараш буку, Сахрањујеш поверење. Хоћеш мелемом горчине да рана зараста, Белосветски злотвор да ме вара. Зар не желиш да завист нестане у бело ткање … Настави са читањем “ЈЕДАН ТРЕН, ЈЕДНА СУЗА – Латинка Ђорђевић”

 

ЈЕДАН ТРЕН, ЈЕДНА СУЗА


Не желим пукотине
у нашем дружењу,
нит пријатељско раме
за плакање,
нит последњу станицу
свеске небеске.

Мрвећи моје осмехе,
нећу да правдаш дане
умора и тескобе…
Ствараш буку,
Сахрањујеш поверење.

Хоћеш мелемом горчине
да рана зараста,
Белосветски злотвор
да ме вара.

Зар не желиш да завист нестане
у бело ткање дана,
у налету
усијаних олуја
и пликова рана.

И срце би своје
сами прогутали,
кад спазе неког
да иоле вреди.

Спознам ту тајну врзиног кола,
све ми пометњу ствара…
Нејасне мисли
бистрим у сутоне снене…
Један трен, једна суза,
мрве моје драге успомене…

© Латинка Ђорђевић