Ја ти друже мој,
На облаку лебдим,
Душа ми је таква,
Слободна ко птица.
Разбију ме ветри,
Па ја пустим кишу,
Исто ко што сузе,
Падају са лица.
У облаку спавам,
На земљи се будим,
Кад се спустим доле,
Ја почнем да лудим.
Покупим горчину,
Растерам тишину,
Па се опет тако,
Попнем на висину.
Ја ти друже мој,
Баш ништа не смерам,
Само хоћу да ти,
Данас песму певам.
Јер ко друга нема,
За свој живот цели,
Неће имат’ с киме
Тугу да подели.
АУТОР: Сандра Јовановић