ЈАСНОЋА – Љубодраг Обрадовић

  ЈАСНОЋАПокошеним ливадама шетами сам покошен животом.Ветар сам,здробљен костурима дрвећа.Мрав сам,а сплав ме носи, туђом руком вођен,у царства непознатих страхота.Луд сам скорои сит догађаја лажних,у свету лажном,где подлаци лижу чизме подлацимаи добро пролазе.Где поштене кичмеи кад искривљене мole,шут у задњицу добијуи ништа више.Сит сам живота,а сено тако заносно миришеи питања нова намеће. Смисао?Да ли га … Настави са читањем “ЈАСНОЋА – Љубодраг Обрадовић”

Rating: 10.00/10. From 2 votes.
Please wait…

 


ЈАСНОЋА



Покошеним ливадама шетам
и сам покошен животом.

Ветар сам,
здробљен костурима дрвећа.
Мрав сам,
а сплав ме носи,
туђом руком вођен,
у царства непознатих страхота.
Луд сам скоро
и сит догађаја лажних,
у свету лажном,
где подлаци лижу чизме подлацима
и добро пролазе.
Где поштене кичме
и кад искривљене мole,
шут у задњицу добију
и ништа више.
Сит сам живота,
а сено тако заносно мирише
и питања нова намеће.

Смисао?
Да ли га има?
Живот има дражи?
Циљеви постоје?
Надај се, надај,
поштена душо.
И дођи, похвали се,
кад будеш чуо,
да твоја сорта
и твоје братсво,
насмејани шетају.

Идем.
Мирише сено.
Ратови, свађе, чему?
Због досаде силних, ваљда.
Идем.
Паук грозну мрежу плете,
а жеља расте,
стање да променим.

Живот има дражи!
Циљеви постоје!
Надај се, надај,
поштењаче мој.

Идем.

Сад ми је све јасно;
и да мртви виде
и да живи
слепоћу прижељкују.

Идем.

И јасноћа је случајност.
Да нисам
у задњи час одгурнут
и сад би сматрао
да је поштење врлина.

Идем.

Све ми је јасно.
И да трава мртви мирис шири…
И да гром гађа поштено…
И да лаж и случајност на гозби…

Идем.
Сад ми је све јасно.
И да се добро не гледа,
не примећије
и лако заборавља,
а зло памти.
И да подлаци ти чине зло,
претварајући се
да ти праве услугу,
па очекују захвалност.
Ако им огорчен,
непажњом узвратиш,
знају и да се увреде.

Садам на клупу.
Сељанка грабуља сено.

Мириси, изгребани плачу...

Сећања на прокоцкану прошлост.
Сад није време за романтику.
Сад ме погледи прже,
желећи да ме загреју.
Сад ме спутаног држе
и иза леђа ми се смеју,
мислећи да сам будала,
а ја само седим и гледам
и све ми је јасно.

Нарочито,
да им ништа не могу.


© Љубодраг Обрадовић

 

 

Visits: 56
Today: 4
Total: 844012

Једно мишљење на „ЈАСНОЋА – Љубодраг Обрадовић“

  1. No votes yet.
    Please wait...

    http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif