Мала фреско у три манастира,
дјечија слико новомученичка,
од злих очију те чува и крије
топла монашка рука штићеничка.
Златни анђеле, звијездо падалице
из мајчиног крила рано отргнута,
криком свјетлости у ноћном сјају
твоја је дјетиња игра прекинута.
То није био бљесак мјесечине
већ оштрица од небеске птице,
тренутак сјаја у оку што згасну,
вјечни мрак што ти прекри лице.
Мала фреско неки добри људи
на спомен чесму име ти ставили,
благословом Христовим окупано
сваког прољећа име ти славили,
свједоци крвавог зла и бешчашћа,
оних што су врело гвожђе слали
недостојне с острва страве убице
због којих су многи са тобом пали.
Нека се твоје име у Црквама свети,
док овом земљом љуте хорде ходе,
разјарена небраћа кидају и гребу
исписана слова изнад хладне воде.
Бесмртна фреско што своје лице
гримизним сузама умиваш поново,
злобницима страшна анатема
што мермерну плочу шараше сурово.