Пјесма посвећена звјерски умореном
Кристиану Јосипу Перишу
Пробуди се Господе из небеског сна,
погледај звјезданим очима планету
у шта се претворила, проклети свијет
који краде мирис и дрвету и цвијету
и ваља се у блату зла и порочности,
погледај људске путеве и црне стазе,
овај страшни пораз узбурканог ума,
рашири своје очи што круже и пазе
и окрени се праведницима који моле
за спас тијела заробљених у мраку,
јер убице ломише невином младићу
груди и ребра док се надао твом знаку.
Како си Пречисти могао преспавати
јастук смрти који мирно узима душе,
што ниси пламом и ватром спалио
руке „Анђела смрти“ које чедне гуше.
Свеприсутни видиш ли како падамо,
и да ће нас прекрити сатанин плашт.
Док Свецима испраћамо мученика
чистима се у лице смије горд и ташт.
О, Свевишњи прими у своје окриље
дивно људско биће, несуђеног оца,
осам минута страдања ће оставити
на земљи печат зла бешчасног творца.
Спали врелим огњем охолог Луцифера,
крик ужаса да утихне пред твојим лицем,
да нечастиви господар таме згасне, изгори
пред ликом Периша, Предрага и Милице.