Tumaram kao beskućnik
Danima besciljno lutam
postajem besan lik.
Crne misli kroje bol
na vetru ostajem gol,
Ne poznajem put
nemam rešenje,
na svakom koraku
mračan kut
gde je dugme za gašenje.
Da li ostaviti veru
okrenuti leđa peru,
krenuti levim putem
prljavim dvorištem,
postati drug
sa besnim čudovištem.
Nemam svrhu puta
Srce nemirno luta
pita gde je luka
kada prestaje muka.
putevi i samo putevi
na njima sevaju bičevi,
gde su zeleni gajevi
gde su tumaranja krajevi.
Da nastavim da hodam
da se crnilu ne predam
možda nađem klupu,
da odmorim
i ne padnem u rupu.
Kako dalje nailazim na mračne
detalje,
duša traži šumu mira
ljubav koja srce dira
traži izlaz iz vira.
Opet lutam, opet mnogo staza,
gde je plodna plodna oaza,
peščanik curi
vreme me okreće
dolazim na isto raskršće.
