Сада док покушавам да заспим пишем .
Неку колико толико допадљиву песму.
Заиста покушавам,
али ми не иде.
Сипам пиће у чашу,
надајући се једној строфи,
макар малој,
мада знам да од тога нема ништа.
Да ме крене.
Сан или дејство пића баца ми сенку на очи.
Трљам их,
оне сузе.
Душа плаче,
ја зачуђен,
можда и мало слуђен.
Шврљам неке речи док дремам, налакћен на десну руку,
загледан у прохлађену шољу црне кафе, дремам.
Белина папира убија сваку моју мисао.
И ноћас ништа.
Инспирација,
као и мој живот,
изгубљена у времену и простору
(Прочитано: 1 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.323.028 пута)