БЕЛИНА ПАПИРА – КОЗИЋ САША

 

Сада док покушавам да заспим пишем .

Неку колико толико допадљиву песму.

Заиста покушавам,

али ми не иде.

 

Сипам пиће у чашу,

надајући се једној строфи,

макар малој,

мада знам да од тога нема ништа.

 

Да ме крене.

 

Сан или дејство пића баца ми сенку на очи.

Трљам их,

оне сузе.

Душа плаче,

ја зачуђен,

можда и мало слуђен.

 

Шврљам неке речи док дремам, налакћен на десну руку,

загледан у прохлађену шољу црне кафе, дремам.

Белина папира убија сваку моју мисао.

И ноћас ништа.

 

Инспирација,

као и мој живот,

изгубљена у времену и простору

НЕ МЕРИ-Здравка Пап

Не мери
своје песме
туђим очима,
већ срцем
које их је створило.

Све што је
искрено написано
пронаћи ће пут
до нечијег срца,
јер само оно
што долази из душe
уме да дотакне душу.