СУТРА ЈЕ НОВИ ДАН – Љубодраг Обрадовић

СУТРА ЈЕ НОВИ ДАН

Сунце на истоку излази…
Ја у свет полазим!

И идем,
а пут не знам куд ме води.
Пролазим преко брда и долова,
трња и јаруга,
осмеха и фолова…

Идем, а чека ме туга!
Идем да радим…
Радим да једем, пијем, дишем…
Сокове живота
на сламку да кушам,
да живим!

О мајко, зашто ме роди,
кад живим да бих корачао,
тражећи живота смисао,
а нико га пре мене није нашао?

Живот буја!
Живот, али ЖИВОТ?
Девојке, младе и лепе,
погледе и пољупце нуде…
Љубавна искушења се буде…
Сплавови и музика,
језера и планине,
мора и дубине…

Зеница од кестена – Данијела Нела Јевремовић

Зеница од кестена

Носим ниску од бисера
и камења,
огрлицу од дана и година,
у зеници од кестена
паперјасти облак снова.

У мојим зеницама
спаваш,
будиш се и умиваш
у сузи што гаси
огањ у њима.

Сваку ми сузу
преточиш у росу
на цвету,
сваку ледену кишу
у реку
што тече ка мору.

Настави са читањем “Зеница од кестена – Данијела Нела Јевремовић”

Сања моја Србија – Данијела Јевремовић

Сања моја Србија

Сања моја Србија
славски колач и свећу
и породичну срећу
звони граја дечија.

Сања моја Србија
вијоре се пелене
дечје ноге малене
чеда јој најмилија.

И сања домовина
венчања и крштења
весеља, радовања
и домаћинског вина.

Настави са читањем “Сања моја Србија – Данијела Јевремовић”

ЈАВЉАМ ТИ – Милосав Ђукић Ћука



ЈАВЉАМ ТИ

Плете се и данас младо врбово пруће,
у шљивику горе изнад наше куће.
Јављам ти да знаш, све је по старом,
а ако посумњаш да те лажем,
не знам шта ћу на то да ти кажем.

Сад се на дугме бродови покрећу,
о дроновима  ни да причам нећу…
Не знаш ти шта је то,
слично као кад птице полећу.
И шта још да ти кажем?
Хоћеш ли истину, или да те лажем?

Настави са читањем “ЈАВЉАМ ТИ – Милосав Ђукић Ћука”

SUSRET SA SMRĆU

Triput sam se videla sa tobom,
Sanjala sam gošću
U svili boje meda,
Kucnula si,
Ušla
I samo takla dušu
 
Srce je upamtilo – tvoje meke prste
Pretesno je u zagrljaju – koji iščekuješ
 
Svaki dan ima oči – boje tvoje pesme
Svaki dan
 
Znam da ćeš doći kad te zaboravim
Blagonaklono ti ostavljam poruke na staklu
Biću tiha
 
Sasvim tiha
Tiša od nevena u tvom vernom krilu
 
Život je tvoja drevna tvorevina

VOŽD KARAĐORĐE-Miroslav Krnjeta

Krv je tekla širom Srbije
na svakom drumu glava na kolcu
kad se od sultana odmetnuše dahije
zulum čine a lelek Šumadijom odjekuje
nema sna,danju mira od Turskog jatagana
Srbija postade groblje i paljevina,
u to nevreme na zboru vojvode,knezovi u Orašcu.
Svi na oružje na sretenje Gospodnje
dolazi crni Đorđe da osveti harač i klanje,
udari grom u Topoli glasno javi
Srbijo okupljaj se pod Karađorđevoj zastavi.
Podigoše sablje i knezovi i raja i povikaše
vodi nas Đorđe gde sviće sloboda,
puška širi glas Srbijo dobila si vožda
u boj Srbi udrite janjičare i buljukbaše.
Palite hanove i u okove muselime
dolazi crni zulumćari da vam poseče ćilime
neće Srbin ljubiti Turske skute
Vožd dolazi vodi delije i ustaničke čete.
Sa Rudnika šuma peva potoci žubore
gde Đorđe prođe dižu se polja i gore
sa svih strana za njim kreće Srblje
beže age i paše od Srpske sablje.
O slobode glasniče veliki junače
sada više Srpska majka ne plače,
kao orao sa visina na Rudnik si sleteo
sam Bog te Srbima Karađorđe poslao.
Srbadija se zaklinje ispod krsta
vodi nas kroz oganj do slobode
u smrt sa tobom idemo Karađorđe Vožde.

СУМОРНИ ДАНИ КОРОНЕ *Драгојло Јовић

СУМОРНИ ДАНИ КОРОНЕ

Опет неки суморни дани
Па ништа више није као пре
Док небом тмурни облаци језде
Ту поред нас човек умире.

Пред налетом страха узмиче лепота
Страдање ближњих прихвата се немо
Као плима о обалу удара нас питање
Знамо ли сада, куда то идемо.

Смењују се вести шибају нас слутње
Бројеви мере најтужније слике
Облаци тамни прекрили видике
А душе се свиле у своје ћувике.

Одједном смо мала и немоћна бића
Свесни да у трену неког неће бити
Та спознаја људске маленкости
Отвара нам очи, време пролазности.

Један дан живота сад се златом злати
Ал` казаљка сата у месту не стоји
Она некуд хита па и слутњу мери
Као тихa вода судбину нам кроји.

Зашто баш овако да нестају људи
И свирепа бољка да животе гаси
Није ли ово тек почетак краја
Кад Божја је казна источно од раја.

Милка Ижогин – Биографија

Милка Ижогин – Биографија

Ако се не напише неће се ни знати. Милка Ижогин, рођена Ђурић, Роћена је 1946. године у Параћину. Зaвршила је економску школу у Параћину. Није завршила студије права, али је завршила Новинарску школу на институту за политичке студије у Београду. Мајка је троје деце.

Прву књигу ИСКРЕ објавила је 1996. године. Поезијом је заступљена у Јагодинском ГОРОЦВЕТУ, ЂУРЂЕВКУ из Ражња, у антологији песмом ОСАМ ВЕКОВА ХИЛЕНДАРА 1998. године, Антологији МИРИС ПУПОЉКА И ЗРЕЛОСТИ, у антологијском избору поетског стваралаштва почетком 21 века, ПОЕТСКА ПЛЕТЕНИЦА, у зборницима НОЋ БОЕМА (од првог до данас), ГАРАВИ СОКАК (неколико година), СЕЋАЊЕ НА БРАНКА МИЉКОВИЋА, МЕЂУНАРОДНИ СУСРЕТИ, ЧЕГАРСКЕ ВАТРЕ Ниш. Редовно објављивана и присутна у НОЋ БОЕМА из Инђије.

Члан је Књижевног клуба Душан Матић из Ћуприје, затим Мирослав Мика Антић из Инђије, Књижевне заједнице Југославије, СКОР-а из Београда и члан је Удружења писаца Србије и новинар Новог пута из Јагодине. Члан је Удружења књижевника Србије.

За свој књижевни рад награђивана је са више диплома, повеља и захвалница, добитница је награде ПОЕТА ПРИМУС, културолошког пројекта Јухорско око, а за ликовну уметност и допринос на обнови свеколике српске духовности, додељена јој је СТАТУА ОД БРОНЗЕ 1999. године. Била је председник Књижевног клуба Душан Матић из Ћуприје. Своју књигу КРОЗ ВЕТАР издала је 2008. године. ОЧИСТИ ЗЕНИЦЕ је њена трећа књига. Живела је и стварала у Ћуприји.

У свом председничком раду имала је изузетну сарaдњу са Удружењем песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Та сарaдња је била обострана и састојала се у безбројним дружењима на књижевним манифестацијама у Ћуприји и Крушевцу. На заједничкој манифестацији ова два удружења ДУША ТРОМОРАВЉА у Ћићевцу 2019. године, Милка Ижогин је добила награду Кондир госпође Јелице.

ОСРЕЋЕНА СРЕЋА

Кад се најмање
Надаш
Она дође
И загрли Те
Снажно и бескрајно
То траје …
Осрећена срећа је ту!

Од чега је саздана?
Од искрености
Од лепоте руку
Од искрених мисли
Од среће виђења

Осрећена срећа
То су моја деца
И њихова деца
Моје љубави
Мој следећи дан

Кад се најмање
Надаш
Она дође
И загрли те
Снажно и бескрајно
То траје …
Осрећена срећа је ту!

© Милка Ижогин

Настави са читањем “Милка Ижогин – Биографија”

Dete – Даниела Станојковиќ

Bilo jednom jedno dete,
nasmeju se cim se ga sete.
Srecno, zdravo, lepo, pravo,
cim ga vide, reku majci: Bravo!

Ali srecno bilo nije,
falilo mu to najmilije.
Fali otac, fali majka,
shvatilo, da zivot nije bajka.

Slomu njemu rano krila,
pa mu radost tudja bila.
Tudja radost, tudja sreca,
al’ milost Boga je najveca.

Pogleda gore, u nebo pravo,
kaze: “Boze uzmi me malog.”
Bog se nasmesi i ga utesi:
“Bice bolje, al’ ne gresi!

Voli oca, voli majku!
Pricaj svima tu divnu bajku.
Pricaj dete, sta si videlo.
Pricaj hrabro, pricaj smelo.

Za zivot onaj pricaj svima,
za nasu veru, za oca sina,
I svetog duha, za krstenje,
za Boga Hrista – preobrazenje.

Pricaj dete, za nedelje,
pricaj kakvo je to veselje
Krv i telo Boga Hrista,
pijes, jedes pa zablistas.

Mir u sebi, mir u svima,
mir u tebi dete ima,
vera nasa, vera slavna,
prava vera, Pravoslavna.”

“Србине” – Мики К. Алексић

“СРБИНЕ”

Са Ловћена Његош гледа,
препун беса, горког једа,
на потомке рода српска,
и смрт му је мање мрска.

Са Крушевца, царска града,
гледа Лазар, препун јада,
на синове и на кћери,
миле су му рајске двери.

Немањићи сви од реда,
вене су им реке једа,
сви племићи плаве крви,
боље што их гризу црви.

С’Колубаре и на Церу,
мученици сви за веру,
одрекоше своје ране,
боље зора да не сване.

Настави са читањем ““Србине” – Мики К. Алексић”