ČIKO!

 

Starci često izlaze u šetnju.
Zabavljaju se u parkovima.
Gledaju izloge
opisujući šta im se sviđa na
nekom proizvodu.
Šaljivo komentarišu generaciju suprotnog pola.
Obično ne nose sat.
Obazrivo prelaze ulicu.
Vraćaju se kući što kasnije jer je dom
susret sa sobom.
Svim ovim pokazuju koliko se plaše smrti.
Straha ne bi bilo kada bi se okrenuli
i zavirili u upitno,
mukom otvoreno
mlado oko koje bez stida
plače.
Čiko, pomozi!

POETSKA KRATKA PRIČA – ČUDO

Zamišljala je da je ptica.
Nije ništa zamišljala, letela je gradom i razgledala. Znate, ona je čudna vrsta ptica – ni selica, ni stanarica. A nije mogla ni da zamišlja. Kako bi se to ptičjim jezikom saopštilo?
Povremeno bi sletetala na žbunove svoje mladosti i ostavila pero.
Nije ga namerno ostavljala , samo je opadalo.
Ljudi bi bacili po pogled -dva i šapnuli “lepa ptičica”.
Zašto su to činili? Pa neko je ustrelio olinjalu pticu, ali je nije bacio..ne; bio je “prisatojan”. Iskopao je grob, napravio spomenik od ruža u procvatu i na trn okačio sliku ptice dok je još bila ptić.
Taj “neko” nije ni pretpostavljao da ptice ne umiru! Eno, gore, još se vide krila kako po oblacima ostavljaju nešto nalik na poeziju.
A ona… zamišlja da je živi pesnik… zaista čudno… zaista…
(a ko tvrdi da čuda nisu jedina moguča? Ko?)

ODANOST

Moj prijatelj ima prijatelja
koji se nikada ne odvaja od njega;
Zajedno pričaju,
zajedno ćute.
deli sa njim
bogatstvo i tajne.
Mesec mu je,
i Sunce, i vetar.
Ne zamera mu ništa,
niti ga povređuje.
To je doživljaj za
žive rane i krvoslap.
Jutros sam videla
kako je sišao sa njim
negde daleko,
tamo duboko
u cilj odanog prijateljstva
Grob

ODMOR

Krećem na odmor.
Molila sam za veće vozilo da bih sve muke i nevolje udobno smestila .
Ne mogu ih ostaviti nikome.
Navikle su da se ne odvajamo, tako lakše provodimo i noći, i dane.
Upoznale smo se kako su se rodile. Ljuljuškala bih jednu, pa drugu i osećala da im prija.
Sada, vezane smo tako čvrsto da se predstavljamo kao rođake.
Crtaju mi poruke po moždini kada se uspavam, pa i u snu ostajemo zajedno.
Poseban je razlog što ih i na letovanje vodim:
ako me talas proguta, moraću bilo kako da se izvučem jer će na obali plakati i dozivati me do beskraja!

Kolona tuge

i ništa nije kao prije

bježimo cestom oluja nas bije

tuđi sami preplašeni

kome smo se zamjerili

kolona duga a još veća tuga

gladni žedni bosi

lede nam se kosti

plače nejač, stari suze rone

zar da ostave gdje su svoj na svome

sin im je na straži

koju tuđin gazi

nepravda je velika stradanje se pamti

nemoj neko da se usudi sve ovo da zaboravi

i dok gori svjeća u novoj tuđini

majka tiho moli da prestane da boli

Zagrljaj-Aleksa Stojčić

Te nežne ruke,

oslobode me muke,

čuvaju od buke,

u njima nikada nema frke.

 

Toplina tela,

ljubav kao da se rađa iz pepela.

Radost u duši,

sve prepreke ruši.

 

Radujem mu se svakoga dana,

posle njega zaceli se svaka rana,

od njega iskrenost je sazdana,

zagraljaj nema mana,

reci laži i prevara on je brana.

 

Trčim u naručje,

jer ne znam drugčije.

Osećaj sigurnosti,

šake bez grubosti,

osećaj prelazi u stanje ludosti.

 

Osmeh na licu,

posadili smo sreće klicu.

U očima sjaj,

glasno govore: ,,Nikad ne odustaj!’’.

 

Volim da grlim

i volim da me  grle,

jer samo tako

izgradicemo zamkove i kule.

 

Dan bez njega je izgubljen,

mozak pogubljen,

čovek je u zagrljaj prvo bio zaljubljen.

 

Definicija čvrste veze,

iskren zagrljaj bez obaveze,

to je simbol: prave lepote,

jedine i neponovljive dobrote,

šlaga na vrhu torte.

 

Tražimo prave ljude,

iskrene i lude,

da sa njima podelimo taj osećaj,

kojem nikada ne želimo kraj.

 

Neću prestati da grlim ljude,

neka bude kako bude,

to je deo moje iskrene požude,

zagrljaja neka bude svugde.

ПРВА ВИРТУЕЛНА ПРОМОЦИЈА Часописа ПоезијаСРБ број 14.

Овде је премијерно у суботу, 08.08.2020. године у 20:00 сати приказана ПРВА ВИРТУЕЛНА ПРОМОЦИЈА часописа ПоезијаСРБ број 14. у целокупном трајању од 2 сата и 6 мунута. У међувремену било је мало измена у самом снимку и ово је финална верзија. Садржај је богат и разноврстан, има поезије, епитафа, афоризама, музике… Можете је погледати поново. Надам се да ћете уживати!

Настави са читањем “ПРВА ВИРТУЕЛНА ПРОМОЦИЈА Часописа ПоезијаСРБ број 14.”

ПРВА ВИРТУЕЛНА ПРОМОЦИЈА ЧАСОПИСА ПОЕЗИЈА СРБ Број 14 – www.poezija.rs 08.08.2020. у 20:00 сати

ПРВА ВИРТУЕЛНА ПРОМОЦИЈА ЧАСОПИСА ПОЕЗИЈА СРБ Број 14.
Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 14, промовисаћемо по ПРВИ ПУТ ВИРТУЕЛНО на сајту www.poezija.rs, а истовремено и на Facebooku и JouTube–u на мојим профилима.

Термин за промоцију је субота 8. август 2020. године у 20:00 сати.


Ако су Ваше песме или афоризми објављени у часопису ПоезијаСРБ број 14. и ако желите да у промоцији часописа активно учествујете потребно је:

  • Да одаберете из часописа једну своју песму или 10 афоризама;
  • Да телефоном направите видео снимак у мп4 формату и
  • Да видео снимак доставите мени на мејл: pesnik@poezija.rs .

Снимак је потребно доставити најкасније до 01.08.2020. године, како бих ја имао довољно времена да измиксујем финални снимак, који ћемо заједно гледати. Молим Вас да при снимању видео снимка телефон буде у хоризонталном положају, како бих могао да све снимке спојим у један финални. Ако буде неких нејасноћа или питања јавите ми се на наведени мејл или ме позовите.

Љубодраг Обрадовић


Слику на корицама урадила је сликарка из Крушевца Слађана Бундало

ПРЕУЗМИТЕ БЕСПЛАТНО

Download
ПРЕУЗМИТЕ ЧАСОПИС у пдф-у и ако уочите неке грешке и неправилности јавите ми на мејл pesnik@poezija.rs како бих пре штампања исправио. Часопис иде у штампу 01.08.2020. године. /Уредник Љубодраг Обрадовић/
Поштовани читаоци, драги песници, имам за Вас важну и лепу вест! Од данас 22.07.2020. године доступан је бесплатно у пдф-у “Часопис за поезију – ПоезијаСРБ” број 14. Часопис има 156 страна А4 формата. Ко жели да часопис купи у папирном издању, то може да уради уплатом на жиро рачун 310-209359-17 Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ износа од 500,00 динара за испоруке на кућну адресу у Србији. За све остале из иностранства, као алтернатива, за сада остаје бесплатни примерак часописа ПоезијаСРБ број 14. у пдф-у. За све детаље можете нам се сви обратити на мејл: pesnik@poezija.rs .

УМЕСТО УВОДА – Љ. Обрадовић

Сваки часопис за поезију ПоезијаСРб је посебан. Ми заувек у Ваша срца уносимо лепоту поезије! Свака песма коју у Часопису за поезију – ПоезијаСРБ прочитате или је објавите, оплемениће и челичити Ваше тело и душу! Ево, и овај четрнаести број нашег часописа је посебан! Посебан је, јер после њега долази Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 15., а сваки нови број, за све нас из Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ је добар знак, јер сваки нови број означава сам живот. Значи живи смо, пишемо и објављујемо. Мало ли је?
Да поновимо, наш часопис је отворен за све песнике из Србије и расејања који пишу на српском језику (или другим ех-ју језицима), који своје поетско дело стварају управо сада, дакле савременим песницима и они су најзаступљенији у овом броју.

Настави са читањем “ПРВА ВИРТУЕЛНА ПРОМОЦИЈА ЧАСОПИСА ПОЕЗИЈА СРБ Број 14 – www.poezija.rs 08.08.2020. у 20:00 сати”