“СРБИНЕ”
Са Ловћена Његош гледа,
препун беса, горког једа,
на потомке рода српска,
и смрт му је мање мрска.
Са Крушевца, царска града,
гледа Лазар, препун јада,
на синове и на кћери,
миле су му рајске двери.
Немањићи сви од реда,
вене су им реке једа,
сви племићи плаве крви,
боље што их гризу црви.
С’Колубаре и на Церу,
мученици сви за веру,
одрекоше своје ране,
боље зора да не сване.