Зеница од кестена
Носим ниску од бисера
и камења,
огрлицу од дана и година,
у зеници од кестена
паперјасти облак снова.
У мојим зеницама
спаваш,
будиш се и умиваш
у сузи што гаси
огањ у њима.
Сваку ми сузу
преточиш у росу
на цвету,
сваку ледену кишу
у реку
што тече ка мору.
И моје сузе постану со
стопим се са таласима
на пучинама.
Досликаш на трен
луке и бродове,
чамце и увале,
облутак претвориш
у бисер
и ситан песак
у златни прах.
Кад магија престане
и месечина нестане
утонеш у паперјасти
облак снова
у зеници од кестена.
(C) Данијела Нела Јевремовић
(Прочитано: 83 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.286.271 пута)