УМ И СНАГА

УМ И СНАГА

„Ум царује, снага кладе ваља“,
те се на ум, вазда примат ставља,
ал` ум, ипак, највише вриједи,
код владара што на трону сједи.

Спрега власти и добре памети,
напредак ће сваки донијети,
ал` разума ђе довољно нема,
ту ће бити увијек проблема.

Кад ум бистар, главу не опрема,
џабе сила и снага голема,
те је право рећи зацијело,
здрав дух даће и здраво тијело.

Будали је дато да авета,
и да вазда мудраца омета,
па лудаци често се удруже,
да паметног човјека наруже!

Но, ипак је на памет превага,
али, није на одмет ни снага,
кад то двоје, у једно се споји,
ништа јаче, онда не постоји!

Аутор: Љубиша Војиновић МАЈСТОРОВСКИ

„Снага без памети, сама од себе се руши“.
Хорације

„Они који се служе умом, владају онима који се служе само рукама“.
Конфучије

Нови Сад, октобар 2015 љета Господњег

CVET IZ RAJA – Ivo Torbica

CVET IZ RAJA

U toploj večeri gledam u tvoja bedra
Gola ramena, raskošne i bujne grudi
Deo si mene, kao nekog broda jedra
Dok se u dušama plamen strasti budi

Osećam prejaku glad za tvojim telom
Već smo nešto bliže jedno drugom
Srce udara, opčinjeno kosom i čelom
Kao što je pesmom slavuja i lugom

U meni se nemiri sve glasnije čuju
A bića od požude neprestano drhte
Uzavrele strasti nam dodire naređuju
I nevidljivi leptirići posvuda prhte

Najlepši si cvet, nalik nekom iz raja
Kog bez prestanka ljubim i mirišem
Ova noć je prepuna glasnih uzdisaja
Jer usnama ti stihove po koži pišem!

Зашто неке птице никад не полете?

ЗАШТО НЕКЕ ПТИЦЕ НИКАД НЕ ПОЛЕТЕ?

Голуждраво птиче у гнезду цијуче,
несигурне, прве правећи покрете.
Слабашна му крила, срце снажно туче…
А ветрови јаки над главом му прете.

Хтео би птић мали у небо да лети,
да крилима својим додирне врх стене.
И топлину жарког сунца да осети.
Да зарони сам у облаке од пене.

На небу је сјајна треперила звезда,
у шевару црна ноћца заноћила.
Тад олуја снажна баци га из гнезда.  Птић на земљу паде сломљенога крила.

А очи му мале, пуне бола, сете…    Зашто неке птице, никад не полете?

Весна Стојковић

 

Из дела“ КОГА ЋЕ СУТРА ВОЗИТИ ТАКСИСТИ“ – Изет Кика Сарајлић

 

Из дела“ КОГА ЋЕ СУТРА ВОЗИТИ ТАКСИСТИ“

У својој пјесми „ ИЗЕТУ САРАЈЛИЋУ“ Мргарита Алигер, аутор чувене ратне поеме ,,ЗОЈА“, каже:

Опрштати се наша је вјечита коб.

Да, Маргарита Јосифовна, многи весели празници наших сусрета пролетјели су као као кадрови у филмском журналу, али можда да бисмо једног дана схватили да је будућност јучерашњице и иначе најпоузданија и најизвеснија од свих будућности.

Мајаковски је писао:

  Не ви,
Мама Александра Алексејевна,
сва је васељена
породицом засијана…

Пјесник Силвије Страхимир Крањчевић, чији се гроб налази у близини куће у којој станујем, зар је могао помислити да се сретне са својим првим сусједом Џозео Кардучијем?

А ја сам лани читаву Мкедонију обишао у друштву са Афричким пјесником Џоном Актувејом Акајем!

Џон Акај, с којим започиње књижевност хемијском оловком куплљеном у једном охридском киоску, сада је можда у својој Акри.

Пише своју прву главу афричког „ Евгенија оњегина“!

Гдје бих ја Џона срео да није било Струшких вечери које су такође изашле из Ликосових фестивала . . . да није умро Џо Фостер Далас … да пјесници, искористивши повољан тренутак попуштања међународне затегнутости нису одлучили да и сами крену у сусрет једни другима?

Настави са читањем “Из дела“ КОГА ЋЕ СУТРА ВОЗИТИ ТАКСИСТИ“ – Изет Кика Сарајлић”

IZDAJA

Sedi starac skamenjen od bola,
duša mrtva a telo još živo;
tužnom kralju prosjačkog prestola,
zatvara se oko krmejljivo.

Hladne kiše mutne oči miju,
vetar seče iznemogle ruke;
crne noći tužnu priču kriju,
gorke patnje i sve teške muke.

Voleo je i voljen je bio,
živeo je sve što dvoje spaja:
srećno gnezdo sa ženom je svio,
al’ mu zvezda ostade bez sjaja.

Tuga satre sreću u povoju,
mutnom rekom sudba život vodi;
Bogu dade mladu dušu svoju,
tek što sina svome mužu rodi.

Deo srca nesta mu u trenu,
pola srca on za sina daje;
zbog izdaje sad mu oči venu,
muško čedo za njega ne haje.

Kad ga život lomi nemilice,
celim bićem on ka nebu hrli;
blagi osmeh zapljusnu mu lice,
jer će svoju ljubav da zagrli.

autor
Jovica N. Đorđević
15.07.2023g.

UZDAJ SE U SE

  • Uzdaj se u se

Kad se mit o sreći kao kula sruši,
prijatelji lažni pobegnu daleko,
kao kamen bol te pritiska i guši.
Pored tebe tada da li ima nekog?

Ko će da te shvati, uz tebe da sedi.
Iskreno, od srca da ti ruku pruži.
Da sa tobom bude u sjaju i bedi,
Kada ti zatreba, da se s tobom druži!

Glasovi razuma do neba se čuju
Opominju rane i ožiljci duše
Kao eho reči gromko odjekuju :

Ti – UZDAJ SE USE I U SVOJE KLJUSE !
U dobru ili zlu, moraš uvek znati:
-Da na sebe samo, možeš računati!

Vesna Stojković
®©

TVOJA HALJINA – Ivo Torbica

TVOJA HALJINA

Kakvu samo lepotu videh u sunčevom zraku
Koji svojim sjajem obasjava kanjon i livadu
Njegovu toplinu osećam noćima, u mraku
Danju, ispod krošnje lipe, duboko u hladu

Kako me samo njeni raskošni mirisi opijaju
Dok neprestano slušam glasan cvrkut zeba
Nešto dalje, mlade grane jasika se povijaju
Ispod sivog brda i prostranog, plavog neba

Najednom, u duši gladnoj kreće sve da buja
Kada ugledah tebe i lepršavu haljinu tvoju
Kroz glavu i misli protutnjava snažna oluja
Jer se nadam zagrljajima i tela naših spoju

Biće je već žedno svakog izvora i vrela tvog
Kao što je sutona, maslačka i visoke smreke
Dopusti da te, najzad, povedem do srca svog
Do dalekih planeta, zvezda i postelje meke!

Настави са читањем “TVOJA HALJINA – Ivo Torbica”

САБОРАВАЊЕ У порти Цркве Светог Пантелејмона у Пепељевцу 2023.

У порти Цркве Светог Пантелејмона у Пепељевцу је 12 јула 2023. године одржана је манифестација САБОРАВАЊЕ у организацији Културног центра Крушевац. Цео програм, који се састојао од ликовне колоније, изложбе слика, свечане литургије и завршног културно – уметничког програма обојили су КУД „Пепељевац“ из Пепељевца, КУД „Герасим Вујић“ из Коњуха и КУД „Миодраг Вучковић“ из Здравиња, КУД Радомир Јаквољевић Јакша из Велике Ломнице и Куд Расина из Великих Купцаца. Посебну ноту духовности и добре животне поезије дали су и песници из Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца: Боривоје Бора Видојковић, Бранко Видојковић, Мирослав Кркић, Мирко Стојадиновић и Љубодраг Обрадовић. Програм је уредио и осмислио Чедомир Милосављевић, водила га је Јелена Ђорђевић, а за озвучење и тонску реализацију био је задужен Бранко Симић… Бројна публика је уживала у приређеном програму, уживајте и Ви у сликама и видео запису…

Настави са читањем “САБОРАВАЊЕ У порти Цркве Светог Пантелејмона у Пепељевцу 2023.”

ЦРНИ ЧОВЕК И ЦРНИ БОГ – Андреја Ђ. Врањеш

ЦРНИ ЧОВЕК И ЦРНИ БОГ

Умире црни човек у афричкој ноћи,
одсвуда гледају тигрове црвене очи,
чекају смирај,
у једно да се споје,
Земље, небо и море,
у заспале боје.

Бог Црни,
дошапну човеку на црни рог,
Рече: Ловац си био,
ни то ниси баш хтио.
Једампут зебра , једампут змија што гмиже,
сад буди нешто ближе,
буди травка танка,
на врху дечјег санка.

© Андреја Ђ. Врањеш

ТВОЈЕ СУЗЕ – Љубодраг Обрадовић

ТВОЈЕ СУЗЕ

Твоје сузе, срећу ми руше,
твој осмех много ми значи.
После кишних година, огреје сунце,
а ти мени и ведриш и облачиш.

Сретнем те стално, улицом кад шетам.
Поносно и гордо скренеш поглед,
Као да ти ја спокој ометам,
као да ти у срце уносим лед.

А ја у ствари, управо то и хоћу,
тај осећај слатког ишчекивања.
И лепо ми је понекад ноћу,
док славуј пева, а душа сања.

И видим те на белој кобили,
шуме промичу поред паса жутих.
Твоја несвесност за насладом цвили,
а ти се свесно на њу љутиш.

Настави са читањем “ТВОЈЕ СУЗЕ – Љубодраг Обрадовић”