ОДА ИНЖЕЊЕРИМА

ОДА ИНЖЕЊЕРИМА

Они су људи, који мало зборе,
и не троше време на празне приче,
ал’ они, велике изуме створе,
зато, нек` њима хвалоспев се кличе!

Те људе поштујем, што све то раде,
што сва та „чуда“ смишљају у глави,
те памет њихова и нама даде,
олакшан посао и живот прави.

Да није било њиховога труда,
прегнућа многих и бистрога ума,
не би ни било свих техничких „чуда“,
и многих, за људе важних изума!

Е зато, човече, кад небом летиш,
путујеш у возу, ил’ бродом пловиш,
ил` се удобно у ауту возиш,
и многе руте далеке пролазиш,
уз помоћ џи – пија, путеве тражиш,
и на свом` мобилном слике „направиш“,
ил` можда, до стана лифтом долазиш,
а у свом` стану, све даљинцем палиш.

Сва та „чудеса“ смислили су људи,
да свима нама, лакши живот дају,
и да л` се, сад ико, пита ил` чуди,
ко су стручњаци, који то стварају?!

Сви, до задњег`, техничке су струке,
а спретне су и умјешне руке,
и с великим знањем из науке,
који с радом и са много муке,
све ураде прецизно по мери,
то су знајте, људи инжењери!

Аутор: Љубиша Војиновић – МАЈСТОРОВСКИ

Ову пјесму написах, у знак захвалности свим инжењерима, из разних области природних наука, који су сасвим сигурно, својим изумима и иновацијама, олакшали живот и рад васколиком људском роду. Не постоји ни један човјек на земљи, који свакога дана и то више пута, не користи разне уређаје, машине и апарате сваке врсте, а да при томе, вјероватно и не размишља о њима, о њиховом начину функционисања, као и о томе, ко је и како сва та „чудеса“ осмислио, а онда их и у пракси, физички направио и оспособио за употребу и коришћење. Хвала инжењерима!

Нови Сад, Илиндан 2014 љета Господњег

BELE RUŽE

Klonu glava međ’ umorne šake,
duša hrli Bogu da se preda;
da ne vidi bezbožne ludake,
da užase po svetu ne gleda.

Kako ludu krunišu za cara,
grubo sude poštenom čoveku;
kad lopovu daju brdo para,
izdajnici kliču na dočeku.

Slave svoje izgubljene bitke,
bombe šalju mesto ruže bele;
u krvave ruke meću britve,
da ljudima rane ne zacele.

Kad pahulje grobove orose,
ko biseri prospu se po cveću;
bele ruže neka meni nose,
jer se borih za pravdu i sreću.

autor
Jovica N. Đorđević
22 07.2023g.

КАД ЗАИГРА МЕЧКА – Љубодраг Обрадовић


КАД ЗАИГРА МЕЧКА

Заиграће мечка и пред кућом твојом.
Нико од те игре још побегао није!
Зато, одиграј тај плес с животом,
нека те истина заврти смелије…

Ако још виолина засвира
и девојка с чежњом запева
песму која у срце дира…
Знаћеш, жаљењу места нема.

А кад мечка заигра
на прагу твом,
знаћеш да врти се чигра,
за лет у космос.

Настави са читањем “КАД ЗАИГРА МЕЧКА – Љубодраг Обрадовић”

КРАЈПУТАШ

На замореним крилима облаци путују
да би ветри запевку однекуд донели
са далеког гробља и моје сахране.
Око кола наопаког жалостиво се тужило.

Од куће пођох, браћо, са смрћу орођен,
недођин стаза ме отуда води у судбину.
Опанак ми у блато сеоског пута запао,
овде сам пао, занавек заспао у опадају лисја.

Гробни ми камен, канда, изклесан
не може мирно крај друма у пољу
да спава. Шапате лишћа слушајући,
шмрцају на ветру прозебла страшила,
док у некој авлији певац кукурикне.

Кроз ништавило загледан, збирам душу.
Туга и слабост очи ми присени испод шајкаче.
Поноћ није откукала све нарицаљке знане,
а време за мене стоји иако сатови одбијају.

„Без Голготе нема Васкрсења“
ни за човека ни за камен, на вечној стражи.

ФЕДРАРО 2023. – Позив за учешће

ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ НА ФЕДРАРУ 2023.

У току 2023. године, по двадесет шести пут, организује се Фестивал драмског аматерског стваралаштва Расинског округа – ФЕДРАРО 2023., на коме имају право учешћа сва амaтерска позоришта, драмски студији, секције и групе са територије Расинског округа, а који могу да прикажу драмску представу која до сада није играна на овом фестивалу. Селекторска комисаја ће од пријављених одабрати представе које ће се извести на ФЕДРАРУ у конкуренцији за награде. И овога пута, пратећа догађања на Фестивалу су: Ликовна колонија и СУПЕС 2023. (сусрети песника). На крају, завршног дана фестивала, сумираћемо утиске на округлом столу на тему: Нови трендови у развоја драмских фестивала у Расинском округу. Представе са овог Фестивала конкуришу за Републич фестивал: Фестивал аматерских позоришта у Кули.

Двадесет шести ФЕДРАРО одржаће се од 19.9 – 24.9. 2023. године (обавестићемо Вас о прецизном термину за сваку представу после усвајања коначног програма на састанку Организационог одбора Федрара) 2023. године у КЦК Крушевац. Фестивал ће реализовати у Дому Културе у Треботину и у простору Етно куће Слободана Стојановића у Жабару. Молимо Вас да након одржаних општинских такмичења, пријаве за Фестивал доставите поштом или лично најкасаније до 31. августа 2023. године на адресу: Културни центар Крушевац, Топличина 2, 37000 Крушевац (са назнаком – Пријава ФЕДРАРО 2023.), или КУД ”Вук Караџић”, Дом културе Треботин, 37233 Велика Врбница. Пријаве за ФЕДРАРО 2023 можете доставити и на мејлове: kck@kck.org.rs ili fedraro@poezijascg.com најкасније до 31.8.2023. године.

ПРИЈАВА ЗА ФЕДРАРО 2023.

У пријави за учешће на на Федрару треба навести податке:

– Назив позоришта, секције, студија, трупе;
– Адресу и телефон учесника;
– Назив представе, време трајања представе, аутора текста, редитеља,
број глумаца и број техничког особља;
– Име и презиме песника који ће учествовати на СУПЕСУ;
– Име и презиме сликара који ће учествовати на ликовној колонији.

ПРИЈАВА ЗА СУПЕС 2023.

За учешће на Сусретима песника – СУПЕС 2023, (који ће се одржати
23.9.2023. године) поред имена Песника пожељно је послати и по 2 песме
од сваког учесника, ради припреме заједничке књиге и објављивања на
посебном делу сајта под називом СУПЕС.

Пријаве за СУПЕС доставити на мејл: pesnik@poezija.rs најкасније до
31.8.2023. године, а можете их послати и поштом на адресу:

Куд *Вук Караџић* – Дом Културе Треботин 37233 В. Врбница

Мејл: pesnik@poezija.rs

Желимо Вам пуно успеха на ФЕДРАРУ 2023. !!!
Настави са читањем “ФЕДРАРО 2023. – Позив за учешће”

КРВАРИМ ПЕСМОМ

Крварим песмом, слова се круне,
дубоко у тами нешто труне,
крилима сећања донет њен лик,
све јача сила дави крик.

Крварим песмом, слова к`о капи,
мало њеног мириса у етар стави,
у небо гледам, Богу се молим,
издржати до краја, све више боли.

Крварим песмом, слова сипају,
могу ли, никад не питају,
не знам ни сам, где је крај,
на небу гасне звезда сјај.

Крварим песмом, слова се стапају,
искапаше доста, још капају,
залази Сунце, последње зраке сипа,
дивљим зовом понет теби хитам?

ДО КРАЈА

До раја, до краја, трчах, не стајах,
нешто ме јурило, с`пута стурило,
небо се кишом надвило, натмурило,
па сева, па лије, хоће удавити, не крије.

Где су сад амајлије, где су наде,
кад путеви посташе ауто страде,
где је тај зрак да разбије мрак,
где неста спас ког чека свак`.

Над главама ђаво мреже плете,
сви су му криви и у колевци дете,
небом шара, слатким речима вара,
све је то за вас, даћу вам доста пара.

Загађује, убија, “да буде боља клима”,
по главама отрове к`о чини сипа,
у себи говори, много вас је много,
док трује с`неба гледа нас строго.

ЗА ГРЕХ СТВОРЕНА

Створена си за грех,
свака твоја кретња,
а осмех тек;
рођена да уживаш,
да се дајеш, уздахе отимаш,
топиш се и течеш.
Једном ми рече:
– Не заборави ме!

Не заборави!
А како бих могао,
тако ми Бог помогао,
а није, рукама лице кријем;
снијем њене очи, чујем јој глас,
хајде дођи, није касно за нас.

У бунилу између јаве и сна,
не знам где сам то ја,
тражим се, јурим,
од сенки бежим,
бесан на судбину режим.
Ослушкујем, осврћем се,
опет чујем ти глас:
-Пружи ми руке,
време ради за нас!

СТАРИЦА БАКА

СТАРИЦА БАКА

О синџиру бакрач виси, зарђао од времена,
на огњишту угашеном, стоји кука поломљена.
Поред пећи некад давно, једна бака драга, мила,
ту је она хлеба пекла, док је горке сузе лила.

Из бунара пуни ведра, па у бокал воду точи.
Уздаси јој пуне недра, а кецељом брише очи.
Руке старе, задрхтале, нејака су њена плећа.
Ноге су је већ издале, а бол срца све је већа!

Једног јутра очи њене заувек се затворише.
Било је то у пролеће, падале су мајске кише.
Остале су раширене, смежуране њене руке.
Носио је ветар силни, болне крике и јауке,

што су дуго одзвањали у собици крај камина…
А ујутро остала је само пустош и тишина.

®©Весна Стојковић

EРА АУТОМОБИЛА

EРА АУТОМОБИЛА

(Да се озбиљно нашалимо.)

Има више од стотину лета,
како човек с аутом „авета“,
па све мање на ногама шета,
не схватајућ`, да свом` здрављу смета,
ал` с њим` стиже на сва места света,
те му мала постаде планета.

Од кад спозна чари од аута,
човек воли да некуда лута,
и пред њим` је увек нека рута,
стално смишља себи новог пута.

Сад се многи, са аутом зори,
па музику „пањи“ да се ори,
о ауту, своме, тол`ко збори,
да с том` причом све у друштву смори.

Уз ауто, сав се распилави,
оно му је, баш љубимац прави,
те на волан од кад руке стави,
на сопствене ноге заборави.
Али, разум кад изгуби здрави,
и кад пажња њему олабави,
тад на жалост друмове крвави,
ил` у реци дубокој се дави!

Кола воли и ноћу их снује,
те изнова, он планове кује,
где да с њима поново путује,
и издувне гасове да бљује,
не схватајућ` да природу трује!
Свуд` мотори од аута брује,
где пожели, човек брзо ту је,
док му служи, здушно га милује,
ал` када се поквари, тад псује,
што не може са њим` да „лудује“,
па с мајстором мора да „другује“,
јер камару новца му дугује!

Већ одавно нема коњског каса,
замени га сад „висока класа“,
у ауту сада седи „даса“,
слушајући ударце од баса.

Нема њиске, сада кола трубе,
место грифа, сад друм гуме „љубе“,
већ одавно, коњи битку губе,
и сад они, испод су хаубе.

Много људи свога коња прода’,
сад је дошла ето таква мода,
нико неће ни метар да хода,
ко зна шта ће, да се ту још дода,
испод капе небескога свода,
свуд` су шифре бројева бар-кода,
шта л` ће бити, од људскога рода?!

Све нас скупа, Бог грди и куди,
ал’ се ретко, због тог` ко узбуди,
све је више људи што су луди,
сам ће себи, човек да науди,
ал’ кад једном из сна се пробуди,
сам ће себи да се тада чуди,
јер ће кола бит` више но људи!

Аутор: Љубиша Војиновић МАЈСТОРОВСКИ

Мода је, често промашај чисти,
јер више штети, но што користи.
Аутор

Нови Сад, јун 2023 лета Господњег