ČUVARI PRAVA NA ISTINU – Ljubodrag Obradović

ČUVARI PRAVA NA ISTINU Uvek sam, niz ulicu koračaš. Svet te odbaca. Čuvari prava na istinu, sve vide i nikad se ne stide. Uvek sam, pratiš sazvežđa. Mravi rade, ljudi svojim putem žmure… I srce se nemoćno jedi, dok na zapadu nada bledi. Uvek sam! Danas što šta znaš, ideale ne odbacaš. U susret zori, … Настави са читањем “ČUVARI PRAVA NA ISTINU – Ljubodrag Obradović”

Ljuba

ČUVARI PRAVA NA ISTINU

Uvek sam,
niz ulicu koračaš.
Svet te odbaca.
Čuvari prava na istinu,
sve vide
i nikad se ne stide.

Uvek sam,
pratiš sazvežđa.
Mravi rade,
ljudi svojim putem žmure…
I srce se nemoćno jedi,
dok na zapadu
nada bledi.

Uvek sam!
Danas što šta znaš,
ideale ne odbacaš.
U susret zori,
razum umorom
te obori.

Uvek sam,
putanja smešna.
Još bi da se boriš,
ali glad ?
Čuvari i nadu
prodali.

Uvek sam,
to je tvoja sudbina!
Ako se sam ne sokoliš,
čuvari pijani i bez vina,
još pomisliće
da ih ti voliš.

Uvek sam,
pođi sledeći srca želje…
Kad pronađeš odgovore,
čuvari biće čuvani!
Svakoga sutra,
čeka svoje veselje.

(C) Ljubodrag Obradović

Ne znam – Miro Beribaka

Ne znam Ne znam da li ću preživjeti predstojeću bitku, kada ni stare rane, još zarasle nisu, dok crne ptice, smotre me i nadlijeću, a zvjerinje čeka, iz prikrajka, da se najede, mesa… Ne znam, al’ ja je već unaprijed, poslednjom zovem. Ne znam da li će granuti sunce na bojevom polju, kada sve već, … Настави са читањем “Ne znam – Miro Beribaka”

Ne znam

Ne znam

da li ću preživjeti

predstojeću

bitku,

kada ni

stare rane,

još zarasle

nisu,

dok crne ptice,

smotre me

i nadlijeću,

a zvjerinje čeka,

iz prikrajka,

da se najede,

mesa…

Ne znam,

al’ ja je već

unaprijed,

poslednjom zovem.

Ne znam

da li će granuti

sunce

na bojevom polju,

kada sve već,

gotovo bude

i dim se raziđe

i kada

prodavačice ljubavi

ispostave račun

stalnome gostu,

koji jednom sedmično,

svraća

i da li će mi

i dalje, kasirka

pružati ruku,

da uzme novac, za

francuski hljeb

sa zapečenom

koricom

i kada kreditori

pošalju račune,

rate za kola

i kamate

i kamate na kamate

i koješta još…

A oblaci će

i dalje da plove

u pravcu moje kuće.

Ka istoku…

Miro Beribaka

ЈОЦА АМСТЕРДАМ – Јелена Протић-Петронијевић

ЈОЦА АМСТЕРДАМ (Анти)јунак нашег доба На почетку И на крају Свега Била је лова Врло прљава И заразна За оног ко не призна Истину сам себи Колика је казна И непремостива Провалија Између изгубљеног Обичног живота И оног у белим оделима Са томпусима И варљивим Драгим камењем И смртоносним Комбинацијама Много опаснијим Од шаха Само … Настави са читањем “ЈОЦА АМСТЕРДАМ – Јелена Протић-Петронијевић”

ЈеленаПП

ЈОЦА АМСТЕРДАМ

(Анти)јунак нашег доба

На почетку
И на крају
Свега
Била је лова
Врло прљава
И заразна
За оног ко не призна
Истину сам себи
Колика је казна

И непремостива
Провалија
Између изгубљеног
Обичног живота
И оног у белим оделима
Са томпусима
И варљивим
Драгим камењем
И смртоносним
Комбинацијама
Много опаснијим
Од шаха

Само бела поља
Су у игри
И бели краљ
Изнад свега
И бели амбис
Испод њега

Тамо где се
Сан завршава

Јелена Протић-Петронијевић

JA NEMAM DOM – Božo Popadić Aktus

JA NEMAM DOM Vedro nebo, zvijezde male, pustinja kamena, po neka rukovet trave sparušene, vjetar je vreli miluje. Gdje zađoh, u golet, u noć, umjesto tebi u san. Procvjetao kaktus prestupna godina je, valjda mu vrijeme za to, cvjetovi krupni bjeličasto žuti, noć ih prozračna tamnijim čini, a kaktus ko čovjek da je, čak i … Настави са читањем “JA NEMAM DOM – Božo Popadić Aktus”

Aktus

JA NEMAM DOM

Vedro nebo, zvijezde male,
pustinja kamena,
po neka rukovet trave sparušene,
vjetar je vreli miluje.
Gdje zađoh,
u golet, u noć,
umjesto tebi u san.

Procvjetao kaktus
prestupna godina je,
valjda mu vrijeme za to,
cvjetovi krupni bjeličasto žuti,
noć ih prozračna tamnijim čini,
a kaktus ko čovjek da je,
čak i ruke ima,
čini se na mjesečini.
A ja bih u tvoj san.

Ja skitnica,
što pola svijeta vidjeh,
nigdje ne stigoh
do u pustinju ovu,
dok me i ona strancem
ne prozove,
dok mi ne da nogu,

Onda mi ostaje samo
da se uselim u tvoje snove.
Ja skitnica, svoj dom nemama
sem da se tebi u san uselim
tu svoj dom da stvorim.

Stranac sam svagdje,
daj da tu ne budem,
tu u tvom snu,
jer ja nemam nigdje dom
sem u snu tvom.

(C) Božo Popadić Aktus

A ŠTA JE POENTA U SVEMU – Božo Popadić Aktus

A šta je poenta u svemu?! Popodne je ono rano, vrijeme ručka, onako kako sam zapamtio da se radilo nekada po većini domaćinstava u zemlji u kojoj samtada živio. Život je od tada napravio popriličan vremenski otklon, kao i običajni otklon što je napravljen i ovdje i tamo.  Tamo više nema moje zemlje, one u … Настави са читањем “A ŠTA JE POENTA U SVEMU – Božo Popadić Aktus”

Aktus

A šta je poenta u svemu?!

Popodne je ono rano, vrijeme ručka, onako kako sam zapamtio da se radilo nekada po većini domaćinstava u zemlji u kojoj samtada živio.

Život je od tada napravio popriličan vremenski otklon, kao i običajni otklon što je napravljen i ovdje i tamo.  Tamo više nema moje zemlje, one u kojoj sam rođen, u
kojoj sam rastao, učio, sticao prva ljubavna iskustva, mada ovo ne mora nikoga interesovati, ali eto ja vidio da neki to pominju pa rekoh sam sebi: “Hajde pomeni to, da ne ispadneš smotan ko u onoj pjesmi što si je napisao, vadi se iz gabule.”.

Elem nije to poenta u ovom slučaju, poenta treba tek da dođe. Nisam ja Zoka pa da se raspišem nadugo i naširoko o tim svojim sklonostima i nesklonostima, njemu to ide od plajvaza, a ja bi u toj oblasti bio naturčik, ne 100 % već 1000 %.  Što za nekog nije brate, nije pa to ti je. On je tu kao riba u vodi.Ma šta sam se uhvatio Zoke, nisam imao namjeru al’ eto naišlo dok sam piskarao ovo.

Elem rekoh nema više moje zemlje, imaju neke banana države, mislim neke su istorijski utemeljene, a neke zakonom jačeg, silom. Mada mislim da je sve to iz istog kazana, al’ hajde ti to dokaži. Jer niko neće priznati da je kurvin sin, a pogotovu maironete.

NESNIJENIK – Miki Jovanović

НЕСНИЈЕНИК Ђе ме водиш црни Арсеније У урвине и долине црне Што ме витлаш тамо ђе ме није Ђе бескућник не може да сврне. Што ти стоје очи на леђима Кад не виде ништа испред себе Када нема и оног што има Испод коре душу да загребе. Шта снијеваш о неснијениче Све газећи по густоме … Настави са читањем “NESNIJENIK – Miki Jovanović”

MikiJov

НЕСНИЈЕНИК

Ђе ме водиш црни Арсеније
У урвине и долине црне
Што ме витлаш тамо ђе ме није
Ђе бескућник не може да сврне.

Што ти стоје очи на леђима
Кад не виде ништа испред себе
Када нема и оног што има
Испод коре душу да загребе.

Шта снијеваш о неснијениче
Све газећи по густоме блату
Сан најцрњи из најцрње приче
Кога селиш реци мени брату

Од искона исти су ти пути
Ниђе с миром да одмориш кости
Имал` ико може ли те чути
Арсеније сам себи опрости

Окрени се чарни предводниче
Кога водиш за собом у ништа
И не збори од искона приче
Да не скупљаш кости са бојишта

Поврати се окле си досао
Ође ништа не рађа нит ниче
Колико си ничега прошао
Поврати се о неснијениче

Миомир Мики Јовановић

MESEC – Milan Gluščević

MESEC Ne mogu da ćutim dok bežiš Alhemičaru prevelikog znanja Stani na trenutak,reci mi Razlog tvoga postojanja Reci dok nije kasno; Svanuće za tebe i za mene Reci da mi bude jasno Jer u neznanju sam svo ovo vreme; Tražiš li put lutajući svodom Među zvezdama kroz potoke plave Noću trciš li nebeskim hodom Tražeći … Настави са читањем “MESEC – Milan Gluščević”

Milan Gluščević

MESEC

Ne mogu da ćutim dok bežiš

Alhemičaru prevelikog znanja

Stani na trenutak,reci mi

Razlog tvoga postojanja


Reci dok nije kasno;

Svanuće za tebe i za mene

Reci da mi bude jasno

Jer u neznanju sam svo ovo vreme;


Tražiš li put lutajući svodom

Među zvezdama kroz potoke plave

Noću trciš li nebeskim hodom

Tražeći raskrsnice prave?


Al’ tvoje bore i dalje ćute

Tvoje oči tišinom odišu

Odlaziš bez reči,bez trunke nade

A zraci će tvoju senku da obrišu

(C) Milan Gluščević

KAD ME DEDA ČUVA – Lela Stojanović

KAD ME DEDA ČUVA Čuva mene često deda, ja bih reko radi reda. Nit me pita dal sam jeo, ako nisam dal bih hteo. U šetnju me on ne vodi, šetnja njemu baš ne godi. On da igra fudbal  neće, da ne zgazi divno cveće. Da ne zovem ja drugare, dok on drema da ne … Настави са читањем “KAD ME DEDA ČUVA – Lela Stojanović”

LelaS

KAD ME DEDA ČUVA

Čuva mene često deda,

ja bih reko radi reda.


Nit me pita dal sam jeo,

ako nisam dal bih hteo.


U šetnju me on ne vodi,

šetnja njemu baš ne godi.


On da igra fudbal  neće,

da ne zgazi divno cveće.


Da ne zovem ja drugare,

dok on drema da ne kvare.


I da trčim sve polako,

lupanje mu smeta jako.


Da muzika tiho svira,

jer glasna ga baš narvira.


I sve tako, sve po redu,

pazim više ja na dedu.

(C) Lela Stojanović