TAMO NJIMA – Miomir Miki Jovanović

ТАМО ЊИМА Ви сте поново ту. Људи без људскости Пастуви без мушкости. Ви што вас је судбина На зидове моје излијепила, Ко излизану прошлост На издисају вашега вијека Питате о чему и коме пишем. Не пишем више о муци, О крви са вратова прекланих И куки о ребра закаченој живој, Не пишем , не смијем. … Настави са читањем “TAMO NJIMA – Miomir Miki Jovanović”

Miki Jovanović

ТАМО ЊИМА

Ви сте поново ту.
Људи без људскости
Пастуви без мушкости.
Ви што вас је судбина
На зидове моје излијепила,
Ко излизану прошлост
На издисају вашега вијека
Питате о чему и коме пишем.

Не пишем више о муци,
О крви са вратова прекланих
И куки о ребра закаченој живој,
Не пишем , не смијем.

Не пјевам у гудала крива дурмиторска
Ни Ловћен ми не знам гдје спава,
Све што сам знао,
Да знам не смијем више,
Зар сву ову крв
Што је у потоке слисте,
У расход приказасте,
Ви исти , што крст не знате како изгледа
Што ми очи
Воском натописте
Па вас губава губа из душе изједа,

Што се на беду и јад наклописте
Усана модрих а ума блиједа
Не пишем ни о чему више,
Написало се само.

Миомир Мики Јовановић

NESNIJENIK – Miki Jovanović

НЕСНИЈЕНИК Ђе ме водиш црни Арсеније У урвине и долине црне Што ме витлаш тамо ђе ме није Ђе бескућник не може да сврне. Што ти стоје очи на леђима Кад не виде ништа испред себе Када нема и оног што има Испод коре душу да загребе. Шта снијеваш о неснијениче Све газећи по густоме … Настави са читањем “NESNIJENIK – Miki Jovanović”

MikiJov

НЕСНИЈЕНИК

Ђе ме водиш црни Арсеније
У урвине и долине црне
Што ме витлаш тамо ђе ме није
Ђе бескућник не може да сврне.

Што ти стоје очи на леђима
Кад не виде ништа испред себе
Када нема и оног што има
Испод коре душу да загребе.

Шта снијеваш о неснијениче
Све газећи по густоме блату
Сан најцрњи из најцрње приче
Кога селиш реци мени брату

Од искона исти су ти пути
Ниђе с миром да одмориш кости
Имал` ико може ли те чути
Арсеније сам себи опрости

Окрени се чарни предводниче
Кога водиш за собом у ништа
И не збори од искона приче
Да не скупљаш кости са бојишта

Поврати се окле си досао
Ође ништа не рађа нит ниче
Колико си ничега прошао
Поврати се о неснијениче

Миомир Мики Јовановић