Pustara

PUSTARA Beskrajna ravnica u izmaglici pulsira, stvarajući iluziju kruga, koji sve guta. Ni mora ni planine zaloga nisu mojoj ispunjenosti krajolikom otežanih žitnih polja. Zagledaš li se duže, usisaće te crna rupa. u sred gluvog podneva, crvenih rascvetalih bulki. Kišu ona željno čeka, zahvalna za svaku kap, jer kad je okupana i čista na nevestu … Настави са читањем “Pustara”

PUSTARA

Beskrajna ravnica
u izmaglici pulsira,
stvarajući iluziju kruga,
koji sve guta.

Ni mora ni planine
zaloga nisu mojoj
ispunjenosti krajolikom
otežanih žitnih polja.

Zagledaš li se duže,
usisaće te crna rupa.
u sred gluvog podneva,
crvenih rascvetalih bulki.

Kišu ona željno čeka,
zahvalna za svaku kap,
jer kad je okupana i čista
na nevestu liči ona tad.

Pusta, a tako moćna,
Moja pustara!

radal

MAJKA ZEMLJA – Miro Beribaka

Majka Zemlja       Svaki, baš svaki pedalj, svima nam Zemlje, natopljen je krvlju, otaca naših… Svaki, baš svaki vapaj, svima nam Majke, natopljen je suzama… Ne idite djeco!   Na svako vaše mjesto, dva će tudjina doći, od ostale vam braće, sluge napraviti, k’o i vi koji odoste, neće vam pomoći već u … Настави са читањем “MAJKA ZEMLJA – Miro Beribaka”

Majka Zemlja

 

 

 

Svaki, baš svaki pedalj, svima nam Zemlje,

natopljen je krvlju, otaca naših…

Svaki, baš svaki vapaj, svima nam Majke,

natopljen je suzama… Ne idite djeco!

 

Na svako vaše mjesto, dva će tudjina doći,

od ostale vam braće, sluge napraviti,

k’o i vi koji odoste, neće vam pomoći

već u tudjoj zemlji, sluge ćete biti.

 

 Kad vas drugi vide, krasiće vas osmjeh,

al’ duša polako, venuće k’o cvijet

i nećete znati, da učiniste grijeh,

kada se od Majke, dadoste u svijet. 

 

I znaćete onda, kad ne budete znali,

kojim to jezikom, djeca vam govore,

boljeće vas tada, šta ste drugom dali,

što djeca su vam djeca, neke Majke druge. 

 

Vi odoste tamo, gdje lome i najjače,

tamo gdje će vaša, krila potkresati,

znaćete tek tada, kad srce proplače,

što se rodna gruda, zove „draga mati”. 

 

Plakaće vam srce, kad budete se kajali,

kada vam se vaše, vrelo krvi zgasne,

boljeće vas tada, sve što niste znali,

kada vam u očima, sjaj života splasne. 

 

Svaki, baš svaki pedalj, svima nam Zemlje,

natopljen je krvlju, otaca naših…

Svaki, baš svaki vapaj, svima nam Majke,

natopljen je suzama… Ne idite djeco!

 

(C ) Miro Beribaka

U vrtlogu ljubavnog nemira – Stojanka SEKA Zakić

Ponekad pomislim da se život ruši, i osjetim boli tad u praznoj duši; tad poželim da me grle ruke meke, kao nekad tvoje pored naše rijeke. / Sad plivam vrtlogom ljubavnog nemira, i gorim za svjetlost na kraju svemira; nestala je sreća, suza mi oku – sad osjećam tugu, k’o more duboku. / Tišina odzvanja … Настави са читањем “U vrtlogu ljubavnog nemira – Stojanka SEKA Zakić”

Ponekad pomislim da se život ruši,

i osjetim boli tad u praznoj duši;

tad poželim da me grle ruke meke,

kao nekad tvoje pored naše rijeke.

/

Sad plivam vrtlogom ljubavnog nemira,

i gorim za svjetlost na kraju svemira;

nestala je sreća, suza mi oku –

sad osjećam tugu, k’o more duboku.

/

Tišina odzvanja dok mi duša plače,

a bol srce steže podmuklo sve jače;

ko ti kose mrsi dok te mjesec kupa

nad usnulom rijekom gdje plakasmo skupa?

БОРОВИ…..Александра Младеновић

БОРОВИ   Видех јутрос бора два, усред ружа стоје; вити, а на њима ране, а не гране, се броје… * Цветови су рујни, лати прелепих шара, а над њима, рањена, два дива су стара…. * Не сме бити хлада под бујним гранама; зато румен ружа поје, крвљу својом и ранама… * Што високо може бити … Настави са читањем “БОРОВИ…..Александра Младеновић”

БОРОВИ

 

Видех јутрос бора два, усред ружа стоје;

вити, а на њима ране, а не гране, се броје…

*

Цветови су рујни, лати прелепих шара,

а над њима, рањена, два дива су стара….

*

Не сме бити хлада под бујним гранама;

зато румен ружа поје, крвљу својом и ранама…

*

Што високо може бити и прелепо Божје дело,

они ниски, да би цвали, морају га видет’ свело…

*

Сад на врху мале крошње, подсмеха су цвећа, тема;

а не знају, да им без њих, ни лепоте света нема…..

*

Зар не бива у животу, искуствени сваки стих?

Знај,борови,шапућу ми, да и ја сам једна од њих…

 

Kad ti ljubav jednom dodje – Stojanka SEKA Zakić

Kad ti ljubav jednom dodje na licu se vidi, a u srce kada udje svima baš se svidi. K’o da čine nešto sramno – djeca ljubav kriju kao da će zaljubljene redom da ih biju. Mama kaže da je lijepo kada ljubav stigne, jer ti ona svojom snagom adrenalin digne. Kad ti ljubav jednom dodje … Настави са читањем “Kad ti ljubav jednom dodje – Stojanka SEKA Zakić”

Kad ti ljubav jednom dodje

na licu se vidi,

a u srce kada udje

svima baš se svidi.

K’o da čine nešto sramno –

djeca ljubav kriju

kao da će zaljubljene

redom da ih biju.

Mama kaže da je lijepo

kada ljubav stigne,

jer ti ona svojom snagom

adrenalin digne.

Kad ti ljubav jednom dodje

nemoj da je tajiš,

ako hoćeš da te prati

moraš da je gajiš.

Budi srećan i nasmijan,

nek’ ti sija lice,

a ljubav će prepoznati

zaljubljeno srce.

Mama kaže da je lijepo

kada ljubav stigne,

jer ti ona svojom snagom

adrenalin digne.

(pjesma je muzički obrađena i nagrađivana na dječjim festivalima)

Pravilo Arsenije Lalatović

Правило Ја волим кишу … Она воли сунце Ја волим море … Она воли планину Ја волим ноћ … Она воли дан Ја волим пјеsme Она воли прозу Ја волим њу … Она воли њега О зашто, зашто? Питам се … Не важи правило Физике … Супротности да се Привлаче …

Правило

Ја волим кишу …
Она воли сунце
Ја волим море …
Она воли планину
Ја волим ноћ …
Она воли дан
Ја волим пјеsme
Она воли прозу
Ја волим њу …
Она воли њега
О зашто, зашто?
Питам се …
Не важи правило
Физике …
Супротности да се
Привлаче …

Stana

ЗАУВЕК ТВОЈА   Пролазе тренуци време улудо Кад сам без тебе Сазнајем да је живот чудо И чувам себе За неку стварност која ће доћи, О, ја то знам, Када ћу напокон моћи- Целу себе да дам.   Можда је прекасно тек онда знати Све што се могло и што се хтело Ал први пут … Настави са читањем “Stana”

ЗАУВЕК ТВОЈА

 

Пролазе тренуци време улудо

Кад сам без тебе

Сазнајем да је живот чудо

И чувам себе

За неку стварност која ће доћи,

О, ја то знам,

Када ћу напокон моћи-

Целу себе да дам.

 

Можда је прекасно тек онда знати

Све што се могло и што се хтело

Ал први пут ћу и душу дати

Док дајем тело…

 

Па нек се деси…

Нек иза мене остану греси

И док се питам Љубави где си

Да ли и ти као и ја венеш од бола од неспокоја

Желим да знаш да ја бућу –

Заувек твоја!!!

 

Не мораш ме разумети

Не мораш ме желети јаче

Буди само ту – понекад

Када сам сама и кад ми се плаче.

I NEMIR I SPOKOJ- Aleksandra Mladenović

I NEMIR I SPOKOJ   Spopaše me noćas dva zla tiranina; prvi, veza članke sred mračnih dubina, drugi, vinu šake nebu do visina, te raspeta stojim međ’ njinih daljina…   Silim te aždaje, u njinoj sam vlasti; gorki nemir cepa spokoje od slasti, sladak smiraj zna u nespokoj pasti, slatki mučitelji spasa i propasti!   … Настави са читањем “I NEMIR I SPOKOJ- Aleksandra Mladenović”

I NEMIR I SPOKOJ

 

Spopaše me noćas dva zla tiranina;

prvi, veza članke sred mračnih dubina,

drugi, vinu šake nebu do visina,

te raspeta stojim međ’ njinih daljina…

 

Silim te aždaje, u njinoj sam vlasti;

gorki nemir cepa spokoje od slasti,

sladak smiraj zna u nespokoj pasti,

slatki mučitelji spasa i propasti!

 

Kako će da služi, pod njim’ da preživi

ova slaba duša, koga sad da krivi?

Da li spokoj nemi  kojemu se divi,

il’ taj bolan nemir što joj uzdah privi?

 

Spopaše me noćas dva zla gospodara;

prvi  vrela kob je što venama hara,

drugi, melje drob dok blaženstvo stvara;

Previše mi milovanja njinih i šamara!

 

Raskidana bivam čas srećom čas tugom;

u gluvoj sam noći ni s’ tamom ni s’ dugom;

Ti, dvoglava alo, začara me krugom,

što se desi meni, a ne nekom drugom?

 

Sa nemirom pustim osmehom se borim,

a spokoje suzom želim da sagorim;

Tiranini moji,ja vas se ne bojim,

dok međ’ dalji vaše, sad raspeta stojim…

 

Aleksandra Mladenović,2009.god.