Pustara

PUSTARA

Beskrajna ravnica
u izmaglici pulsira,
stvarajući iluziju kruga,
koji sve guta.

Ni mora ni planine
zaloga nisu mojoj
ispunjenosti krajolikom
otežanih žitnih polja.

Zagledaš li se duže,
usisaće te crna rupa.
u sred gluvog podneva,
crvenih rascvetalih bulki.

Kišu ona željno čeka,
zahvalna za svaku kap,
jer kad je okupana i čista
na nevestu liči ona tad.

Pusta, a tako moćna,
Moja pustara!