I NEMIR I SPOKOJ- Aleksandra Mladenović

I NEMIR I SPOKOJ

Spopaše me noćas dva zla tiranina;

prvi, veza članke sred mračnih dubina,

drugi, vinu šake nebu do visina,

te raspeta stojim međ’ njinih daljina…

Silim te aždaje, u njinoj sam vlasti;

gorki nemir cepa spokoje od slasti,

sladak smiraj zna u nespokoj pasti,

slatki mučitelji spasa i propasti!

Kako će da služi, pod njim’ da preživi

ova slaba duša, koga sad da krivi?

Da li spokoj nemi  kojemu se divi,

il’ taj bolan nemir što joj uzdah privi?

Spopaše me noćas dva zla gospodara;

prvi  vrela kob je što venama hara,

drugi, melje drob dok blaženstvo stvara;

Previše mi milovanja njinih i šamara!

Raskidana bivam čas srećom čas tugom;

u gluvoj sam noći ni s’ tamom ni s’ dugom;

Ti, dvoglava alo, začara me krugom,

što se desi meni, a ne nekom drugom?

Sa nemirom pustim osmehom se borim,

a spokoje suzom želim da sagorim;

Tiranini moji,ja vas se ne bojim,

dok međ’ dalji vaše, sad raspeta stojim…

Aleksandra Mladenović,2009.god.